Ilegalno prekinula trudnoću 1934. godine da bi snimila film: Bizaran život slavne glumice

Glumica Beti Dejvis je 1934. godine ilegalno abortirala da bi mogla da snimi film "Magla nad San Franciskom".

Beti Dejvis nije bila samo ime na filmskim plakatima bila je simbol buntovništva, nezavisnosti i neustrašive borbe protiv holivudskog sistema. Njena koleginica, Lorin Bekol, jednom je rekla: "Bila je jedna od najvećih zvezda Holivuda, ali i snažna i odlučna žena. Niko joj nikada ništa nije mogao nametnuti. Bila je sjajna glumica, ali i velika buntovnica".

Rođena kao Rut Elizabet Dejvis 5. aprila 1908. u Louvelu, Masačusets, Beti je odrasla u emotivno nestabilnom domu. Otac Harlou napustio je porodicu zbog druge žene, dok je sestra Bobi u detinjstvu obolela od mentalne bolesti. Njihova majka, Ruti Fejvor, preselila se s ćerkama u Njujork, završila školu fotografije i radila kao retušer kako bi obezbedila egzistenciju. Svu pažnju posvetila je Beti, dok je Bobi ostala u senci.

Upravo takav raspored ljubavi oblikovao je Betinu tvrdoglavost, samostalnost i želju da se izbori za svoje mesto pod suncem.

Foto: profimedia

Još u srednjoj školi pokazivala je interesovanje za umetnost. Sa 17 godina upisala je baletsku školu Marte Grejem, ali ju je ubrzo zamenila glumačkom školom "John Murray Anderson-Robert Milton", uz podršku majke. Prve profesionalne uloge stigle su u pozorištu Temple u Ročesteru, gde je sarađivala s budućim rediteljem Džordžom Kjukorom. Otpuštena je nakon što je odbila udvaranje partnera reditelja, ali to je nije zaustavilo.

Filmski debi ostvarila je 1931. u filmu "The Man Who Played God". Iako nije ostavila upečatljiv prvi utisak, njen glamur i harizma brzo su je istakli u holivudskoj eliti. Venčanje s Hamonom Oskarom Nelsonom iste godine usledilo je na nagovor majke, koja je strahovala da će se Bet izgubiti u svetu poroka. Ipak, brak nije potrajao ambiciozna Beti nije pristajala na život domaćice.

Nakon što je ilegalno prekinula trudnoću 1934. kako bi snimila film "Magla nad San Franciskom", Bet je podredila sve karijeri. Godine 1936. osvojila je Oskara za ulogu u filmu "Dangerous", a dve godine kasnije i za "Jezebel". Postala je jedna od prvih glumica koja je javno istupila protiv sistema studija, zahtevajući bolje honorare i kvalitetnije scenarije, čime je otvorila vrata budućim generacijama glumica.

Foto: profimedia

Nakon razvoda usledile su veze s Hauardom Hjuzom, Džordžom Brentom i drugima. Brak sa Arturom Farnsvortom bio je buran i nasilan, a Bet je, u želji za stabilnošću, 1947. rodila kćerku Barbaru Dejvis Šeri. Njihov odnos bio je kompleksan Bet je želela da od ćerke napravi sopstvenu naslednicu, ali Barbara je već u mladosti počela da se udaljava.

Na setovima je Beti bila poznata po tvrdoglavosti i nepopustljivosti. Njena najpoznatija profesionalna tenzija bila je sa Džoan Kraford, a njihovo rivalstvo kulminiralo je filmom "Šta se dogodilo s Bejbi Džejn?" (1962). U tipičnom Betinom stilu, govorila je: "Džoan je spavala sa svim muškim zvezdama Holivuda, osim s Lesi."

Njena posvećenost ćerki s vremenom je postala opsesivna. Bet je upravljala Barbarinim životom do najsitnijih detalja, verujući da je vodi ka uspehu, ali efekat je bio suprotan. Barbara se s 16 godina udala za Džeremija Hajmana, uprkos majčinom protivljenju.

Foto: profimedia

Godine 1985. Barbara objavljuje memoare "My Mother’s Keeper", u kojima prikazuje Bet kao hladnu, manipulativnu i emocionalno destruktivnu osobu. Bet je pokušala da spreči izdavanje knjige, ali nije uspela. U znak krajnjeg razočaranja, iz testamenta je izostavila Barbaru, a svu imovinu ostavila usvojenom sinu Majklu i dugogodišnjoj sekretarici Ketrin Sermak.

Barbara je kasnije izjavila: "Majka me nikada nije volela kao osobu. Ja sam za nju bila projekat."

Beti Dejvis se nije predavala ni u poznim godinama. Godine 1977. dobila je nagradu za životno delo Američkog filmskog instituta. I dalje je radila, uglavnom u televizijskim dramama. Međutim, 1983. dijagnostikovan joj je rak dojke. Usledile su operacija, moždani udar i lom kuka.

Nastavila je da puši četiri kutije cigareta dnevno, a dan joj je započinjao votkom s narandžinim sokom.

Preminula je 6. oktobra 1989. u Parizu, u 81. godini. Sahranjena je pored majke i sestre na groblju Forest Lawn Memorial Park u Holivudu.