(FOTO) Zbog brutalne scene silovanja ljudi bežali iz sale: Nikada pre i nikada posle nije snimljeno nešto ovako surovo

Gaspar Noe poznat je po filmovima koji pomeraju granice izdržljivosti gledalaca, a njegovo najpoznatije i najšokantnije ostvarenje je "Nepovratno" ("Irreversible") iz 2002. godine.

Film sa Monikom Beluči i Vensanom Kaselom, tada najpoznatijim glumačkim parom u Francuskoj, ispričan je unazad. SSvaka naredna scena vodi do prethodne, čime se gradi snažan osećaj haosa, bola i besmisla osvete.

Radnja počinje brutalnim osvetničkim pohodima Marka (Vensan Kasel) koji traži silovatelja svoje devojke Aleks (Monika Beluči), a završava njihovim srećnim trenucima u stanu, prikazanim na kraju filma.

Takva struktura potpuno razbija uobičajenu logiku filmova o osveti i pokazuje koliko nasilje razara i počinioca i žrtvu.

Foto: Profimedia

Najpoznatija i najpotresnija scena filma prikazuje desetominutno silovanje Aleks u podzemnom prolazu, snimljeno statičnom kamerom bez ikakvih rezova.

Publika je prinuđena da gleda sve do kraja, što je izazvalo masovno napuštanje projekcije na Kanskom festivalu. Više od 250 ljudi je izašlo iz sale, a film je proglašen jednim od najšokantnijih u istoriji kinematografije.

Foto: Profimedia

Gaspar Noe je film snimao hronološki, ali ga je kasnije montirao unazad kako bi pojačao osećaj neizbežnosti tragedije. Postoji i verzija nazvana "Irreversible: Straight Cut", u kojoj je radnja poređana u normalnom vremenskom toku. Noe kaže da ta verzija deluje "još mračnije", jer još jasnije pokazuje besmisao osvete i nasilja.

Iako u vreme snimanja nije bilo profesionalnih intimnih koordinatora, scena silovanja pažljivo je koreografisana. Monika Beluči kasnije je istakla da je sve bilo unapred dogovoreno i da joj je to, paradoksalno, dalo osećaj kontrole nad situacijom.

"Nepovratno" je oduvek bio mnogo više od filma o osveti. To je studija o destruktivnosti muškog besa, o tome kako nasilje ne vraća pravdu, već samo produbljuje bol.

Danas se ovaj film posmatra i kroz savremenu prizmu rodnih odnosa i moći, dok kritičari ističu da bi Noe teško mogao da ga snimi u današnjoj klimi političke korektnosti.