Zamenio London srpskim selom: Holandski glumac izabrao Srbiju i ne kaje se

Upoznajte Tima, holandskog glumca koji je svoju rodnu zemlju i London zamenio srpskim selom.

Zajedno sa saradnicom Vivijen, polu-Srpkinjom iz britanske prestonice, zapušteno ruralno imanje pretvorio je u pravo utočište i mesto gde je konačno pronašao svoj mir.

U intervjuu za Jutjub kanal Attic Life, Tim je otvorio vrata svog novog doma i iskreno progovorio o srpskom inatu, specifičnom humoru, lekcijama koje je dobio od komšija, ali i o tome zašto ne može da odoli jednoj našoj voćnoj rakiji.

Od evropske metropole do motike i njive

Mnogi su se zapitali zašto je ovaj par sjajan gradski život zamenio zemljoradničkim. Tim, međutim, objašnjava da stvari nisu uvek onakve kako izgledaju na prvi pogled.

- Moja glumačka karijera u Holandiji nije išla baš najbolje i jednostavno mi je svega bilo pomalo dosta, jer je veoma teško stalno biti slobodan umetnik i neprestano stvarati sebi posao. Hteo sam zdravu hranu i zdrav život, i, jednostavno, nešto drugačije. Oduvek sam sanjao da sagradim svoju kuću i da imam svoju zemlju i životinje. Ipak, u jednom trenutku, više nisam mogao nazad i bilo je stvarno, stvarno, stvarno teško, ali i zabavno. Sada, kada pogledam sve što smo stvorili, izgleda neverovatno i veoma sam ponosan - kaže glumac.

Početak je bio paklen. Godinama su živeli na relaciji London–Srbija kako bi zaradili novac i postepeno obnavljali imanje. Ipak, sloboda koju su osetili na Balkanu presudila je da se trajno nasele ovde.

- Ideja je bila da ovde radimo na novom projektu, a da u Londonu nastupamo, ali meni se zaista dopala sloboda - to što ovde jednostavno mogu da radim šta god poželim. Sećam se da sam rekao Vivijen da mi je grad toliko dosadio i da bi me usrećilo samo da nosim drva s jednog mesta na drugo - priča glumac.

Birokratija kao jedini kulturni šok

Iako vuče korene iz Srbije, Vivijen je po dolasku morala da se suoči sa specifičnostima našeg sistema. Najveći problem bili su joj jezik i šalteri.

- Nikada nisam zvanično učila srpski, pa mi je i rečnik malo siromašan, ali sam se trudila odmalena. Učila sam ga kroz jednostavne, svakodnevne stvari, jer sam svake godine dolazila u Vršac kod babe i dede, pa sam tada pričala sa porodicom. Što se tiče svakodnevnice, nisam bila šokirana, osim kada treba nešto da uradim vezano za papirologiju, poput odlaska do banke ili do pošte. Takve stvari ovde traju mnogo duže nego što sam navikla - rekla je.

"Ono što sam doživela od Srba, nisam nigde drugde"

Ono što ih je definitivno zadržalo u Srbiji jeste neverovatna toplina lokalnog stanovništva, koja je potpuna suprotnost, kako kažu, hladnim Englezima.

- Ponekad, kada imamo goste i kada vidim kako razgovaraju, steknem utisak kao da se već od ranije poznaju. Srbi su jednostavno toliko srdačni i otvoreni prema strancima, i odmah postaju veoma lični i prijateljski nastrojeni na način koji nisam mnogo primećivala u drugim kulturama, a posebno ne u engleskoj. Postoji neka prava toplina i pravi osećaj društvenosti i to je zaista veoma posebno i jedinstveno, tako nešto nisam doživela nigde drugde - kaže Vivijen.

Tim se potpuno slaže sa njom i dodaje da je tajna njegovog mladolikog izgleda upravo u srpskom načinu života.

- Punim 44 godine za tri nedelje i često čujem da ne izgledam kao da imam 44. Takođe, osećam se prilično dobro. Jedem mnogo svežeg bilja i kvalitetno meso, a i stalno radim ovde na njivi. Ipak, mislim da je za zdravlje važno i da budeš društven, zar ne? - priča Tim. 

Fascinirani srpskom snalažljivošću

Jedna stvar je posebno impresionirala ovaj par, sposobnost našeg naroda da od malo resursa napravi vrhunske proizvode.

- Ovde su svi veoma kreativni, mogu da prave ajvar i još svašta nešto. Svi znaju kako da fermentišu hranu i naprave svoj hleb ili sir. Sa tako malo novca i sredstava, ljudi ovde mogu mnogo toga da urade! Takođe, u Holandiji nema šanse da sami pravite alkohol i prodajete ga gostima, nasuprot situaciji ovde. To je prava Srbija, to je Balkan. To su sloboda i samoodrživost. Za mnoge ljude danas, posebno na modernom Zapadu, samoodrživ način života je something čemu stalno teže, dok je za mnoge Srbe to jednostavno život. I zato su veoma dobri u tome - kaže glumac.

Kajsijevača umesto viskija i kafa od dva sata

Tim priznaje da je potpuno prihvatio srpski mentalitet. Posao više nije na prvom mestu, a promenio je i navike u ishrani i piću.

- Pa, mislim da je to više stav, da je ljudski kontakt veoma važan. Ako ljudi svrate, jednostavno prestanem da radim i sednem i razgovaram dva sata. Mislim da je to nešto što sam zaista usvojio. U Holandiji ljudi zapravo i ne pitaju kako si, već je sve uvek vezano za posao. Takođe, nikada nisam jeo pasulj, a sada ga volim, tako da su mi se promenile i neke navike u ishrani - kaže glumac.

Umesto skupih uvoznih žestokih pića, Holanđanin sada bira isključivo domaći proizvod.

- I u Holandiji sam već pio viski, ali mislim da je rakija najbolje žestoko piće na svetu. Omiljena mi je kajsijevača. Mogu da popijem celu flašu, a da me ne boli glava - ako je rakija domaća, napravljena kod kuće i ako nema previše šećera - priča Tim.

Ipak, svestan je da naša rakija krije i jednu opasnost sa kojom se bori već skoro deceniju.

- Rakija je predivna, ali i veoma opasna, jer ja ne mogu da popijem samo jednu čašicu, već ne mogu da stanem kada počnem je pijem! - našalio se Tim.

O srpskom inatu i humoru

Tim ima veoma zanimljivu teoriju o tome zašto su Srbi toliko ekstremni u emocijama i zašto imaju specifičan smisao za humor. Krivac je, klima.

- Srpski humor je nešto veoma specifično. Takođe, mislim da, u poređenju sa severnom Evropom, to sve ima veze sa vremenom, odnosno klimom. U Holandiji je tokom cele godine sve sivo, pa su i ljudi i njihove emocije pomalo "sive". Sve je nekako u istom rasponu, baš kao i vreme. Ali, vi ovde imate veoma hladne zime i veoma vruća leta, pa mislim da i ljudi mogu da budu i ledeno hladni i vatreno vreli, veoma ljuti ili da pevaju od sreće i da se veoma glasno smeju. Dakle, ovde je sve ekstremnije - priča glumac.

Kroz prizmu vekova objašnjava i čuveni srpski inat.

- Mislim da inat ima veze i sa istorijom. U Holandiji su ljudi već nakon dve godine po završetku Drugog svetskog rata počeli da uče nemački jezik misleći da su Nemci, a Srbi su se 600 godina borili protiv Osmanlija i jednostavno odbijaju da se prilagode, ne prihvatajući novu stvarnost - jasan je Tim.

Tim zaključuje da ga je rad na seoskom imanju potpuno transformisao.

- To je jedan od razloga zašto sam došao ovde, da pogrešim, da zabrljam, da pravim greške, da koristim svoje ruke, da me udari struja kada nešto pogrešno povežem, da zidam, pravim cement i beton, da posedujem zemlju. U Holandiji nikada ne bih mogao da posedujem ovoliko zemlje, i baš nikada ne bih mogao da priuštim sebi ovako veliku kuću. Uvek kažem da sam milioner u dinarima, i zaista se i osećam kao milioner - poručuje Tim.