Sin Sindi Kraford se u deset uveče javio na rehabilitaciju, a ujutru je pronađen mrtav: Svi se pitaju ko je kriv?

Svetska javnost i dalje sa nevericom čita vesti o iznenadnoj smrti Preslija Gerbera, sina legendarne manekenke Sindi Kraford, koji je 20. septembra preminuo u luksuznom centru za rehabilitaciju u Los Anđelesu.

Detalji ove istrage pokrenuli su brojna goruća pitanja, stavljajući u fokus bezbednosne protokole, strogu kontrolu unošenja supstanci i nivo direktne odgovornosti privatnih klinika.

Prema saznanjima američkog portala TMZ, nesrećni dvadesetsedmogodišnji maneken je u ustanovu za odvikavanje od zavisnosti stigao u subotu uveče, oko 22.00 časa, ali već pri dolasku nije delovao trezno i očigledno je bio pod uticajem određenih supstanci. Samo nekoliko sati kasnije, već sledećeg jutra, pronađen je bez svesti u svom apartmanu. Policijska uprava Santa Monike primila je hitan poziv oko 9.35 časova zbog sumnje na predoziranje, a pripadnici policije i hitnih službi bez odlaganja su započeli mere reanimacije. Nažalost, uprkos brzoj intervenciji, Presli Gerber je proglašen mrtvim desetak minuta kasnije, a sumnja se da je smrt nastupila i znatno pre nego što je zatečen u beživotnom stanju.

Foto: Printscreen/Instagram

Njegova porodica, majka Sindi Kraford, otac Rendi Gerber i sestra Kaja Gerber, zamolila je javnost i medije za preko potrebnu privatnost u ovim najtežim trenucima duboke žalosti. Iako se smrt zvanično istražuje kao sumnja na predoziranje narkoticima bez indicija o krivičnom delu, zvanični toksikološki nalazi se još uvek čekaju.

Alarmantna statistika

Ovaj tragični slučaj ponovo je otvorio mračnu temu bezbednosti unutar ustanova za lečenje zavisnosti. Prema procenama stručnjaka, godišnje između 3.000 i 3.500 ljudi izgubi život u centrima za rehabilitaciju širom Sjedinjenih Američkih Država, a mnogi od ovih smrtnih slučajeva mogli su biti sprečeni. Iako skoro 1,5 miliona Amerikanaca svake godine potraži stručnu pomoć u borbi protiv narkotika, pojedine privatne klinike navodno propuštaju da pruže adekvatan tretman iz straha od lošeg publiciteta, finansijskih gubitaka ili pak zbog oslanjanja na zastarele protokole.

Foto: Profimedia

Stručnjaci ističu da su uzroci ovakvih tragedija višestruki. Pored rizika od nedijagnostikovanih zdravstvenih stanja i neadekvatnog nadzora osoblja tokom teških apstinencijalnih kriza, najveća opasnost vreba već u takozvanom "vremenu kritičnog rizika i pada tolerancije".

Fenomen fatalnih simptoma u prvim satima lečenja

Prvi sati i dani nakon ulaska u instituciju statistički su najsmrtonosniji u celokupnom procesu odvikavanja. Tokom detoksikacije, telo se neverovatno brzo odvikava od narkotika i drastično gubi prethodno izgrađenu toleranciju. Ukoliko pacijent poklekne pod pritiskom krize i unese količinu supstance na koju je navikao pre ulaska u centar, ta ista doza automatski postaje toksična i u većini slučajeva, smrtonosna.

Foto: Profimedia

Dodatni problem predstavljaju i propusti u kontroli. Pacijenti koji prolaze kroz agoniju apstinencije ponekad uspeju da sakriju drogu u odeći ili delovima tela prilikom prijema, unoseći je kroz propuste u kontroli posetilaca ili putem skrivenih paketa. Takođe, ukoliko ustanove koriste jake lekove za ublažavanje krize, dešava se da pacijenti akumuliraju doze, čije prekomerno konzumiranje izaziva katastrofalan zastoj rada srca i disanja.

Slučaj mladog Preslija Gerbera još jednom je opomena i poziv na hitno preispitivanje sistema nadzora u ustanovama koje bi trebalo da predstavljaju sigurno utočište za spasavanje ljudskih života.