Umrla majka frontmena grume "Ramštajn"

Gita Lindeman, novinarka i dugogodišnja urednica kulturne redakcije javnog servisa NDR u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija, preminula je u 87. godini.

Kako je saopštila njena porodica, umrla je tokom proteklog vikenda u svom domu u Severozapadnom Meklenburgu. Na mestu urednice kulture radila je do 2002. godine.

Njeno puno ime bilo je Brigite Lindeman, ali su je mnogi poznavali kao Gitu. Šira javnost znala ju je i kao suprugu pisca Vernera Lindemana i majku Tila Lindemana, frontmena grupe Rammstein. Ipak, Gita je tokom svog dugog života izgradila sopstveni put, ostavivši značajan trag u novinarstvu i kulturnom životu Nemačke. Kolege i poznanici pamtili su je kao inspirativnu, otvorenu, duhovitu i mudru ženu.

O svom pogledu na život jednom prilikom govorila je i kroz savet koji je dala mlađem kolegi.

- Nedavno me je jedan sasvim mlad kolega pitao: "Šta biste mi savetovali?" Tada sam rekla: "Biti radoznao. Kada radoznalost prestane, onda je čovek star" - ispričala je.

Radoznalost je, čini se, bila jedno od načela kojih se držala tokom celog života, ostajući posvećena književnosti, umetnosti i novim saznanjima i u poznim godinama.

Rođena je u Drezdenu 11. aprila 1939. godine. Ljubav prema književnosti razvila je još kao devojčica, a kasnije je u Lajpcigu studirala novinarstvo. Za to je, kako je sama isticala, velikim delom bio zaslužan njen očuh, drugi suprug njene majke, koji ju je podsticao da čita i neguje svoja interesovanja.

- Bio je učitelj i znao je kako se postupa sa decom. Jednostavno me je pridobio. Kupovao mi je lepe džempere i zanimao se za mene. Kasnije je sa nama u domaćinstvu živela i moja baka, pa sam stalno morala da perem sudove. Ona bi stalno vikala: "Dođi da pereš sudove." A on bi tada rekao: "Ali ona upravo čita. Pusti je, molim te, neka čita" - isrpičala je.

Književnost je tako postala jedna od njenih najvećih životnih ljubavi, dok je značajno mesto u njenom privatnom životu zauzeo Verner Lindeman, koji će kasnije postati jedan od poznatijih pisaca u Istočnoj Nemačkoj, odnosno DDR-u. Zbog njega se 1968. godine preselila na sever zemlje. Počela je da radi na državnom radiju Istočne Nemačke u Nojbrandenburgu, a sa dvoje dece putovala je do porodične kuće u selu Drispet, nedaleko od Šverina.

U njihovom okruženju okupljali su se brojni književnici i intelektualci, među kojima su bili Krista i Gerhard Volf, Helga Šubert, Danijela Dan i Joahen Labs. Razgovori o književnosti, umetnosti i svetu ostavili su snažan utisak na Gitu, koja se tog perioda kasnije prisećala s posebnim emocijama. U jednom razgovoru za NDR opisala je atmosferu koja je obeležila te godine:

- Bili su to oni razgovori, to je bilo veličanstveno, to posle više nikada nisam doživela na taj način. Reč je bila i o knjigama koje niko od nas nije poznavao. Krista Volf i Joahim Zajpel, koji su putovali po svetu, pričali su nam o tome - rekla je.

Uprkos tome što je godinama pisala, Gita se tek u poznim godinama odvažila da svoje tekstove predstavi široj javnosti. U njenoj memoarskoj knjizi „Moja mesta pored prozora“ (Meine Fensterplätze), objavljenoj 2023. godine, našli su se i zapisi koji su dugo stajali u fioci, uključujući i sećanja iz perioda provedenog u krugu istočnonemačkih književnika i intelektualaca.

Pad Berlinskog zida i političke promene u Nemačkoj doneli su velike preokrete i u njenom privatnom životu. Izdavači su prestali da objavljuju dela njenog supruga Vernera Lindemana, koji je preminuo 1993. godine. Iste godine Gita je postala šefica kulturne redakcije radija NDR za Meklenburg-Prednju Pomeraniju.

Na toj poziciji pokrenula je emisiju „Književni kafe“ (Literatur-Café), posvećenu predstavljanju savremenih pisaca i autorki. Nedeljom uveče uređivala je i emisiju „Kunstkaten“, u kojoj se bavila specifičnim temama iz kulturnog života ove nemačke pokrajine.

U penziju je otišla 2002. godine, ali se od umetnosti nikada nije udaljila. Muzika, pozorište i književnost ostali su važan deo njenog života, a stvaralački duh pratio ju je sve do poslednjih godina.

Tako je ovog proleća, neposredno pred svoj 87. rođendan, na Sajmu knjiga u Lajpcigu predstavila zbirku poezije „Bešumno“ (Lautlos). Tom prilikom pročitala je i svoju pesmu „Nebo“ (Himmel), čiji stihovi na poseban način odražavaju njenu promišljenost i odnos prema životu:

"Kakva veličina,

kad bih bar mogla tako da crpim iz punine,

tako bez početka i bez kraja,

i tako duboka biti!"