MLADEN MIJATOVIĆ PRIZNAO SVE! Slavni novinar ogolio dušu za čitaoce Informera!

Kad ugledate Mladena Mijatovića na TV ekranu znate da se nešto loše desilo. Međutim, ovaj legendarni novinar crne hronike svojom profesionalnošću čini da se svako njegovo uključenje prati bez daha

Razgovor s proslavljenim kolegom televizije Pink počeli smo u njegovom maniru, što ga nije ostavilo ravnodušnim.

Redakcija Informera privela je na informativni razgovor 50-godišnjaka iz Beograda pod sumnjom da je počinio delo posedovanje i proizvodnja vrhunskog video materijala za televiziju Pink. Osumnjičenom  je određeno polučasovno zadržavanje u redakciji Informera posle čega će biti predat istražnom uredniku.

- Jako mi se sviđa ova neuobičajena i jedinstvena najava, pa su crna hronika i Informer su ponovo podigli standarde i granice.

Mladene, postao si sinonim novinarstva kad je reč o crnoj hronici. Koliko je bilo teško izboriti se za takav status?

Foto: Privatna arhiva

- Reporter crne hronike nema radno vreme i on je 24 sata dnevno, 365 dana u godini u pripravnosti. Kad se čovek stvarno opredeli da se bavi crnom hronikom, kao što sam ja to uradio pre više od 20 godina, spreman je da ništa ne planira jer u svako trenutku nešto može da se dogodi. Tada iste sekunde ostavljam sve bez obzira na to gde se nalazim i odlazim na lice mesta kako bih gledaoce televizije Pink ekskluzivno izvestio.

Foto: Privatna arhiva

Hajde da se malo vratimo u prošlost i setimo se Mladena kad je bio dete...

Foto: Privatna arhiva

- Rođen sam davne 1973 godine u Beogradu i tih 70-ih i 80-ih godina prošlog veka imao sam, mogu reći, bezbrižno detinjstvo kao i većina mojih vršnjaka. Slobodno vreme sam koristio da se što više igram sa vršnjacima, i bavio se različitim sportovima. Tada nije bilo mobilnih telefona, pa smo svo slobodno vreme provodili uglavnom sa loptom. Kad sam napunio osam godina upisao sam se na plivanje koje sam trenirao narednih desetak godina, a neskromno mogu da kažem da sam imao odlične rezultate u tadašnjoj Jugoslaviji. Kroz sport sam naučio mnogo toga u životu, kako čovek može i treba da se ponaša kada pobeđuje, tako kada gubi i tada sam poprimio još jedan moto, a to je da se svaki rad na kraju isplati koliko god bio težak i mukotrpan.

Da li si najomiljenija ličnost u porodici s obzirom na svoju popularnost?

Foto: Privatna arhiva

- Imam veliku porodicu, sa dosta mlađih naraštaja, ali su sad sve to više manje ostvareni ljudi. Volim da provodim vreme sa njima i taj lep odnos koji gajimo. Bili smo usredsređeni jedni na druge i proveli smo zajedno mnogo lepih, ali i teških trenutka.

Kako si osvajao devojke u svoje vreme?

- Tih 80-ih godina kad smo bili tinejdžeri, svako je koristio svoje prednosti. Neko sport, neko muziku, ali uvek je bilo različitih fazona, pa se mogao zakazati sastanak i bez mobilnog telefona.

Šta te je, pored devojaka, najviše zanimalo u mladosti?

Foto: Privatna arhiva

- Pre svega sport. Volim sve sportove i pratim skoro sve na televiziji. Kad su Olimpijske igre, tih 20 dana svo slobodno vreme koristim da bih gledao skoro sve sportove. Kao veliki patriota navijam za Srbiju i sve naše sportiste. Ali pratim i sportove koji ovde nisu popularni. Zbog te ljubavi sam želeo da postanem sportski novinar.

Želja ti se donekle ostvarila.

- Jedna moja bliska rođaka je radila svojevremeno na RTS-u kao urednik. Ona je prepoznala moj talenar za novinarstvo i predložila mi je da se okušam u tome kad sam imao 20 godina. Novembra 1992. godine bila je audicija na Studiju B, kultne gradske stanice. Prijavio sam se i prošao nekoliko konkursnih krugova, a na kraju je od nas 150, ostalo pet devojaka i pet muškaraca. Pomislio sam da drugi imaju vezu i da ću otpasti, međutim, Sanja Zavišić koja je organizovala audiciju, izabrala je mene i Jelenu Veljković, koja se i dan danas bavi novinarstvom.

Foto: Privatna arhiva

Po čemu ćeš pamtiti početke na Studiju B?

- Dugo godina sam izveštavao sa ulice, nešto što i danas radim. Bile su to gradske teme, saobraćaj, ali i čuvenih problema s deviznim štednjama, zatim ratovi i oskudica osnovnih životnih namirnica. Mi smo brzo zaboravili na sve to, a bilo je pre svega 30 godina.

Ti si kao novinar, takođe, jedva preživljavao poput ostatka stanovništva.

- Dobijao sam honorar, a ponekad, na kraju meseca, u Masarikovoj ulici organizovan je kamion za zaposlene na Studiju B, pa smo tad dobijali par kilograma šećera, brašna, krompira, mleka ili šta je već moglo da se obezbedi umesto honorara. Ono po čemu ću najviše pamtiti Studio B su vrhunske novinarske legende koji su me naučili novinarstvu, poput Đoka Vještice, Dragana Kojadinovića, Zvonka Pantića, Miće Roganovića, Sanje Zavišić, Saše Timofejeva...

Foto: Privatna arhiva

Kako je izgledao rad sa njima?

- Mnogo sam od njih naučio u ljudskom smislu, kao i o novinarstvu. Počinjao sam smenu na radiju u 6.30h i nikakav problem mi nije bio da nastavim posle da radim na televiziji. 

Verujem da si kao jedan od mlađih bio zadužen za donošenje bureka urednicima.

- Naravno, to je bila praksa da oni mlađi kada se završi emisija, ili su na terenu, donesu iz pekare nešto za doručak. To nikome nije bilo teško, a sad bi to bio najgori mobing.

U DRUGOM DELU INTERVJUA MLADEN MIJATOVIĆ EKSKLUZIVNO OTKRIVA KADA MU JE BIO UGROŽEN ŽIVOT