MNOGE VRSTE PARAZITA SU NA RUBU IZUMIRANJA! Evo zašto je to LOŠA VEST ZA LJUDE!

Nema sumnje da paraziti imaju lošu reputaciju. Za većinu ljudi oni su sinonim za bolest, što se odražava u našim svakodnevnim aktivnostima

Peremo salatu da ne dobijemo gliste, lečimo svoje kućne ljubimce i dajemo im tretmane kako ih ne bi napali razni paraziti, na useve bacamo hemikalije kako ih ta bića ne bi uništila i slično.

Takav stav, da su paraziti sami po sebi loši, nije dobar za naš ekosistem. Naime, iako paraziti mogu mnogima da naškode, pa čak i ubiju svoje domaćine, oni imaju i svoju pozitivnu funkciju. Najnovija istraživanja govore kako oni imaju važnu i korisnu ulogu u ekosistemima i da čak mogu svoje domaćine održavati zdravima i da bismo stoga morali paziti da ih ne iskorenimo, piše New Scientist.

Foto: Shutterstock

30% parazita je na ivici izumiranja

Prema poslednjim podacima, mnoge vrste parazita su ugrožene, a njihova pozicija unutar ekosistema je zanemarena zbog loše reputacije.

2017. godine, ekolog Keri Cizauskas sa Univerziteta Kalifornija bila je deo međunarodnog tima koji je prvi put pokušao da proceni kako će globalno zagrevanje uticati na parazite. Iako su klimatske promene povezane sa širenjem raznih bolesti, istraživači nisu otkrili nikakve naznake da će se povećati broj patogenih, odnosno po nas opasnih, parazita.

Naprotiv, ustanovili su da će do 2070. zbog nedostatka staništa izumreti između 5 i 10 posto parazita. Ako tome dodamo nestanak određenih vrsta domaćina i promenu uslova sredine, čak 30 posto parazita suočava se s izumiranjem u sledećih pedeset godina. Prognoza je još gora za parazite poput vašaka i krpelja koji žive na spoljašnjem delu tela domaćina.

Uprkos ovim podacima na crvenom popisu ugroženih vrsta Međunarodnog saveza za očuvanje prirode uvrštena su samo dva parazita: vaške haematopinus oliveri i medicinska pijavica, a naučnici još uvek nisu sproveli dovoljno istraživanja kako bi ustanovili na koji će način nestanak parazita uticati na ekosistem u celini.

(VIDEO) KUBANCI NAPRAVILI SPASONOSNI LEK PO TESLINOM RECEPTU: Pitanje je zašto su Ameri od sveta krili ovo otkriće!

Ipak, jedno malo istraživanje na tu temu ukazalo je na zabrinjavajuće rezultate

Školjka (New Zealand cockle) živi u novozelandskom muljevitom tlu. Parazit curtuteria australis napada njeno stopalo s kojim se zakopava. Ako ima previše tog parazita, školjka se više nije u stanju da se efikasno skriva u blatu. No, istraživanje je pokazalo da područja bogatija tom vrstom parazita imaju veću biološku raznolikost jer drugim organizmima ne odgovara prisutnost navedene školjke, a napuštene školjke služe kao stanište drugim životinjama, ptice lakše dođu do hrane ako su školjke bliže površini i slično.

Osim što gubitak parazita može biti štetan za ekosistem, može biti loš i za njihove domaćine. Kada su naučnici davali antiparazitske lekove pticama, zapazili su ptice sa manje parazita pre umirale, nego one sa njih više. Stručnjaci još uvek nisu sigurni zašto, no smatraju da bi nedostatak parazita mogao uticati na pravilno funkcionisanje imunološkog sistema ptica.

Smatra se da se nešto slično događa i kod ljudi. Poznata je hipoteza da ultra čista okolina s manjim brojem parazita nije dobar za naš imunološki sistem jer ga ne priprema za suočavanje s crvima i bakterijama s kojima se razvijala naša vrsta. Kao rezultat, razvijamo sve veći broj alergija na bezopasne vrste ili supstance. Prisutnost parazita odvlači imunološki sistem od dugotrajnih upala koje nastaju u ovim uslovima, smatra Cizauskas.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.