OVIH 9 ŽIVOTINJA NEĆETE VIDETI U ZOO VRTU! Razlog je vrlo jednostavan! (FOTO/VIDEO)

Pojedine životinje su ili izuzetno retke ili veoma osetljive na promene uslova iz prirodnog okruženja, koje se ne mogu rekreirati u veštačkoj sredini, pa zbog toga ne mogu da budu stanovnici zoo vrta

Ljudi odlaze u zoo vrtove i akvarijume kako bi se približili onim vrstama životinja koje u suprotnom nikad ne bi mogli da vide iz blizine.

Edukacija i očuvanje vrsta su među glavnim zadacima modernih zoo vrtova, istakao je prirodnjak iz Nacionalne Federacije Divljine, David Mizejevski, za Riders Dajdžest.

UGROŽENA AUSTRALIJSKA ZEBA PROGLAŠENA ZA PTICU GODINE! Nećete verovati koliko je "velika"! (FOTO)

- Međutim, postoje životinje koje naprosto ne možete da omogućite, iz bilo kog razloga ne mogu da se nađu pod ljudskom negom - rekao je Mizejevski.

SIOLA (ILI “AZIJSKI JEDNOROG”)

Siola je vrsta sisara koja se jedino može videti u predelu planinskog venca Anamita u Vijetnamu i Laosu. Ova vrsta životinje otkrivena je 1992. godine, prema Svetskom Fondu za Divljinu. Poznata je i kao “Azijski jednorog”, a smatra se kritično ugroženom životinjom, koju retko možete videti.

Foto: Pixabay

DŽINOVSKA LIGNJA

Najveća džinovska lignja do koje su naučnici došli, težila je gotovo tonu. “Okean je ogromno prostranstvo, a džinovska lignja živi u njegovim dubokim delovima, zbog čega su neuhvatljive i retko vidljive. Većinu saznanja o džinovskim lignjama imamo zahvaljujući leševima koji isplivaju na površinu, a koje pronađu ribari”, pisao je Smitsonijan. 

INDRI LEMUR

Indri je veliki lemur koji živi na Madagaskaru. U zatočeništvu nijedan nije preživeo duže od godinu dana. Istraživanja su pokazala da Indri lemuri jedu određenu hranu u određeno doba dana i da ova njihova životna navika ne može da bude zamenjena u zatočeništvu. Takođe, kada se izuzmu iz svog prirodnog okruženja, divljine, ovi lemuri se ne reprodukuju, iz nepoznatog razloga.

JAVANSKI NOSOROG

Najređi veliki sisar na planeti je javanski nosorog, i nijedan nije u zatočeništvu, prema Svetskom fondu za divljinu. Oni su stidljiva vrsta, koja je navikla da živi u bujnoj vegetaciji tropskih šuma, koje je teško stvoriti u veštačkim uslovima. Ovih nosoroga ima ukupno 63, i svi žive u Nacionalnom parku “Ujung Kulon”, u Indoneziji. 

LASTA

U fokusu života jedne laste je da leti. Zbog toga su veoma osetljiva vrsta ptice na život u zatočeništvu.

Foto: Pixabay

NARVAL

“Morski jednorog”, karakterističan po svom dugom, uzanom rogu, ćudljiva je životinja i lovi na velikim dubinama, pa je zbog toga i neuhvatljiva. “Za razliku od ostalih kitova, narvali mogu da žive preko 100 godina, ali u zatočeništvu brzo uginu, ograničavajući mogućnost za njihovo proučavanje”, navodi se u Smitsonijanu. “Kada je reč o ovoj zveri, jedino što imamo je uvid”, izjavio je kanadski specijalista za narvale, Pjer Ričard.

PLANINSKA GORILA

Tokom 1960-ih i 1970-ih godina bilo je mnogo pokušaja da se ugrožena vrsta planinske gorile uhvati i uzgaja, pre izveštajima Internacionalnog Konzervacionog Programa za Gorile. Nije sasvim jasno zbog čega ova vrsta gorila ne uspeva da preživi u zatočeništvu, a druge vrste mogu. Stručnjaci navode da je uzrok tome možda specifična ishrana ili stres koji dovodi do toga da se mnogo brzo razbole.

Foto: Pixabay

ROZE VILINSKI OKLOPNIK

Roze vilinski oklopnik nastanjen je u Argentini i retko se viđa i u divljini. Iz zoo vrta u San Dijegu saopštili su da je životni vek ove vrste oklopnika u zoo vrtu svega nekoliko godina. Zbog toga se o njima malo toga zna, ali zatočeništvo i promene u ishrani su se pokazale kao značajan izvor stresa.

VELIKA BELA AJKULA

Određeni akvarijumi su pokušavali da očuvaju veliku belu ajkulu u zarobljeništvu. Na primer, 2016. godine, velika bela ajkula je uginula u Japanskom akvarijumu posle tri dana, gde je odbijala da jede. Takođe, ova vrsta ajkule je poznata po tome što voli da luta po dubinama. “Mi ne možemo da u dovoljnoj meri obezbedimo uslove prirodnog okruženja, neophodne da bi velika bela ajkula preživela u zarobljeništvu”, objasnio je Mizejevski. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.