SVI SRBI SE PLAŠE OVE KLETVE! Stara je vekovima, izgovaraju je samo oni koji nekome žele veliko zlo!

Najstrašnija!

Tradicija kletvi postoji verovatno u svim kulturama sveta. U Srbiji, međutim, one umeju da budu jako živopisne i posebno snažne! Osnovni podsticaj za nastanak klevete jeste proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno desi. Na osnovu ovoga razni ezoteričari i astrolozi, ali i antropolozi vreme nastanka kletvi stavljaju u najdavnija vremena, u sam osvit civilizacije, kada su ljudi verovali u magičnu moć reči.

"AFRIČKI" SLADOLED POVUČEN IZ PRODAJE! Mušterije su se žalile da ih poslastica asocira na...VLASNIK KAFIĆA JE MORAO DA REAGUJE!

Za sve kletve karakteristično je jedno – da bi se “ostvarila”, ona mora da bude nabijena emocijama i da ima jaku energiju. Zbog toga se od nekih od njih ljudi ježe čak i nakon više vekova od njihovog izricanja.

“Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kap’o, dok mu je kolena!”

Kod nas, kao najstarija i svakako najstrašnija, pominje se kletva koju je izrekao srpski knez Lazar Hrebeljanović pre Kosovske bitke. Kletva je upućena onim Srbima koju se ignorisali poziv na rat sa Osmanskim carstvom. Istorijski, još je Konstantin Filozof zabeležio da je Lazar izdao “poziv i pretnju” srpskim zemljama. Taj poziv je sačuvan u srpskim narodnim pesmama u obliku kletve.

OVA IMENA SE ČESTO DAJU SRPSKOJ DECI, a obično nose gorku poruku! Nikada nećete pogoditi koje značenje kriju NAJDAN, DOSTANA I MINA!

Nju u svojim delima pominju mnogi sakupljači srpske narodne poezije i predanja, a jedan oblik kletve se javlja i u izdanju narodnih pesma Vuka Stefanovića Karadžića 1845. godine. Upravo ta verzija “Kosovske kletve” je zapisana na spomeniku na Gazimestanu gde se vodila Kosovska bitka.

Mnogi veruju da srpski narod nikada nije “skinuo” sa sebe prokletstvo bačeno pre skoro sedam vekova. Baš zbog toga, smatraju oni se toliko sudbonosnih događaja u srpskoj istoriji odigralo baš na Vidovdan, 28. jun.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.