OVO CVEĆE PRIVLAČI SREĆU! Jedna LATICA ovog cveta potopljena u vinu omogućava BESMRTNOST

Hrizantema, kao biljka koja dolazi iz Kine i najrasprostranjenija je u Aziji, gde važi za cvet koji ima moći da privuče srećne okolnosti, ili bar tako veruju drevne kulture Dalekog Istoka

Iz Aziije takođe potiče misao o bliskoj povezanosti hrizantema sa Suncem jer cvet važi za nosioca Jang energije. Popularna je misao u mnogim Azijskim zemljama da je hrizantema pre svega cvet sreće i u njenu čast se u Japanu svake jeseni održava Festival Sreće.

Iako bi vam svaki čovek na koga naletite u Aziji rekao da hrizantema zaista jeste simbol nečeg pozitivnog, na drugoj strani sveta ona ipak važi za cvet smrti i zbog toga je često u mnogim evropskim zemljama rezervisana za sahrane.

Australijanci bi bez premišljanja hrizantemu poklonili članu bliže porodice kao znak požtovanja i ljubavi, a u Americi ovaj cvet je poznati simbol radosti.

Sadnja hrizantema

Sa ovim cvetom razne kombinacije boja u vrtu su moguće, baš zbog širokog spektra boja koje hrizantema pruža. Pogodne na raznim podlogama, zahtevale bi samo izuzetnu izloženost sunčevoj svetlosti i zaštitu od vetra (na koju mnogi zaborvljaju pri sadnji).

Kada se sade hrizanteme

Hrizantema, kako na našim, tako i na inostranim prostorima važi za jedan od najlepših jesenjih cvetova, zbog čega mnogi tvrde da je najbolje hrizanteme saditi u maju kako bi na jesen bile u punom cvatu. Zbog svoje raznobojnosti i raznolikosti, dizajneri enterijera preporučuju mešanje različitih boja hrizantema u jednoj saksiji radi efekta šarenolikosti doma.

Na osnovu cvasti hrizanteme se dele na sedam tipova:

Sa prostim cvetovima
Sa duplim cvetovima
Sa tršavim cvetovima
Sa isprepletanim cvetovima
Sa pompon cvetovima
Cvetićima s laticama povijenim naviše
S laticama povijenim naniže

Cvet takođe može biti i dvobojan iako su najčešće boje:

Bela
Žuta
Ljubičasta
narandžasta

Sadnja hrizantema iz semena

Poznata je činjenica da hrizanteme ne moraju da se iznova sade iz semena svake godine kada želimo da ih vidimo u svojoj bašti. Jedino na šta treba obratiti pažnju pri kupovini prvog rasada hrizantema jeste da sa strane nema mnogo izdanaka, jer ako ih ima to znači da je biljka stara. Veoma su pogodne za kalemljenje i mogu trajati godinama od samo jednog rasada. Bitno je da se pri sadjenju biljka zarije dovoljno duboko u zemlju i redovno zaliva.

Poznato je da je jedini opasniji neprijatelj hrizantema upravo vetar, zato se savetuje da se cvet drži na toplom ograđenom mestu i zalivati često da ne dođe do sušenja biljke. Zanimljivo je da odrasla biljka može da podnese i sneg.

Kako bi ste ostvarili najbolju plodnost ovog cveta, savetujemo da svake godine na proleće posadite pelcere procvetale biljke u istu saksiju u kojoj je ona sama bila do tada, a s vremenom kako se cvetovi množe, povećavate saksiju.

Foto: Pixabay

Nega hrizantema

Hrizantema uopšte nije posebno zahtevan cvet iako Vam se na prvi pogled može učiniti da jeste, zbog izuzetne raskoši kojom doprinosi Vašoj bašti. Doduše, ako sa biljkom postoji problem, ona će vam ga ubrzo saopštiti i sama:

Nedovoljna vlažnost vazduha/ prekomerno kvašenje listova. Primetićete ovu pojavu ukoliko se na listovima pojave smeđe izrasline.

Zalivanje hrizantema

Pri cvetanju, savetuje se da se cvet zaliva svakog dana, dok je prehrana u ovoj fazi nepotrebna. Vodom je poželjno napuniti celu saksiju, dok će višak svakako izaći sam kroz otvore na dnu saksije. Radi što uspešnijeg cvetanja, veličinu saksije treba odmeriti do bar 21cm, s obzirom na to da hrizanteme rastu i do 20cm u visinu. U završnim fazama cvetanja se takođe savetuje povremeno isušivanje zemlje kako bi stablo očvrsnulo.

Hrizanteme najbolje rastu u baštama, međutim postoje i one koje su pravljene za enterijer i najpogodnije bi bilo držati ih odmah pored prozora odakle mogu da upijaju sunčevu svetlost tokom celog dana.

Poznato je da cvet može da uspe i u oktobru i novembru, jer je hrizantema pre svega jesenja biljka

Nakon sadnje hrizantemama će biti potrebno 3-6 sunčanih nedelja da bi formirale svoju staljiku u potpunosti. Prilikom zalivanja treba paziti da lišće ostane suvo radi sprečavanja pojave lisnih vaši i crnog lišća. U proleće puževi predstavljaju veliku opasnost za ovu biljku jer joj mogu obrstiti svo lišće, naročito mladim izdancima.

Dok je na Istoku hrizantema simbol jeseni, jednostavnosti i lakoće života, u našim krajevima doduše, smatra se “cvećem za mrtve”, tradicionalno je nadgrobno cveće i veruje se da donosi mir i spokoj duši umrlih. U Evropi, hrizantema se još naziva i “jesenja ruža”.

Zanimljivo je još dodati i verovanje koje potiče sa Istoka da jedna latica hrizanteme u čaši vina može da obezbedi dug i zdrav život.

Iz svega navedenog nije teško zaključiti da su hrizanteme simbol dugog i bezbrižnog života i jedan od najmoćnijih i najlepših simbola optimizma.

Ukoliko ste u mogućnosti, unesite malo njihove pozitivne energije i u svoj vrt, jer ne samo da će vam dovući srećne okolnosti u život, već će i vaš vrt učiniti da izgleda živopisnije i raznobojnije.

Cvet je originalno zlatno-žute boje dok danas na svetu postoji hiljade različitih vrsta i boja koje sve imaju svoje posebno značenje:

Bela hrizantema – dovodi se u vezu sa istinom, jasnoćom misli i ispravnim odlučivanjem, pa je kao takva pogodna za objekat koji pomaže pri meditaciji

Crvena hrizantema – znak je ljubavi i naglašenih strasti

Ljubičasta hrizantema – pokazuje otmenost i plemenitost

Plava hrizantema – sa sobom donosi smirenost i inspiraciju

Narandžasta hrizantema – znak je topline i napretka

Žuta hrizantema – kao najtužniji simbol nosi znak neuzvraćene ljubavi.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.