ZAŠTO PSI NE PODNOSE SAMOĆU? Evo odgovora na pitanje zašto je grickao papuče i oborio saksiju dok ste bili na poslu!

Da li vam se nekad desilo da ostavite psa u kući i zateknete haos kada se vratite? Verovatno da jeste, jer mnogi vlasnici prvo razmaze pse i uživaju u njihovom pogrešnom čitanju naših (ljudskih) telesnih signala, a posle nekoliko meseci počinju da se hvataju za glavu.

I što je najgore, ne vide izlaz iz takve situacije. Ako je za utehu, nisu samo ljudi krivi. Psihologija kaže da oko 15 procenata pasa pati od separativne anksioznosti. U prevodu, ne žele da ostanu sami, žele da su uvek pored vlasnika. Delom, ovo vodi poreklo i od života u čoporu, jer izdvojena jedinka neće poživeti dugo (u većim brojevima je sigurnost).

Odgonetanje

Odmah u startu može se napraviti razlika između prave anksioznosti i ispoljavanja ružnog ponašanja zbog lošeg ili pogrešnog ‘vaspitanja’. Ukoliko je u pitanju anksioznost, pas može da reaguje čak i kada je vlasnik u drugoj sobi iza zatvorenih vrata, a napolju se, kao senka, priljubi uz njega.
Zajedničko im je destruktivno ponašanje, prekomerno lajanje, vršenje nužde u kući, pokušaj napuštanja kuće, gubitak apetita, neaktivnost, tuga ili depresija, a moguće su i psihosomatske reakcije u obliku povraćanja, proliva ili neobjašnjivog lizanja dlake, kao i odbijanje da ostanu sami na otvorenom ili dugotrajno uzbuđenje nakon vašeg povratka kući. Uz to, očekujte grebanje vrata, cepanje zavesa, obaranje stolnjaka i sve što im u tom tenutku može pasti na pamet.

Postoje mnogobrojni razlozi koji dovode do ovakvog ponašanja. Na primer, možda vaš pas nema dovoljno poverenja u samog sebe, jednostavno je nesigurna ‘ličnost’. Možda je kao štene, pre nego je stigao do vas, bio ostavljan na duži period sam, ili je bio zlostavljan i zapostavljen. Ukoliko ste psa uzeli iz nekog azila, možda je dotad promenio više kuća pa u njemu postoji strah da će ponovo biti napušten. Ako vaš posao zahteva dugu odsutnost, i to može biti okidač za pojavu anksioznosti.

Ponašanje

Pristup anksioznom psu se razlikuje od pristupa nevaspitanom psu. U prvom slučaju vam treba mnogo više strpljenja, pažljivo odmerenih poteza kojima ćete psu omogućiti da postane pravi član ‘čopora’, koji shvata svoje mesto i ulogu u njemu. U drugom slučaju, problem nije u psu, već u nama i potrebno je da prvo shvatimo gde grešimo, a zatim i da promenimo svoje ponašanje, pa tek onda loše navike našeg psa.

Ovog puta ćemo se baviti samo strahom od odvojenosti. On je ukorenjen u psu i neophodno je da prvo to shvatimo, a onda i da preduzmemo korake koji će nam omogućiti da dobijemo zrelog i poverenja vrednog kućnog ljubimca. Zato, da se vratimo na početak: ako dođete kući i zateknete haos, prvo se smirite i ne pokušavajte da kaznite psa. Već od vrata njegov stav će biti ponizan, ako oseti vašu ljutnju, bez obzira što je ne povezuje sa delom koje je počinio. Svaka gruba kazna u tom trenutku će samo povećati njegovu anksioznost, jer umesto radosti krećete na njega sa ljutnjom, a on samo želi da bude pored vas. Dovoljan je i rezak ton, bez daljnjih grubosti.

Ono što je neophodno je – poverenje. Pas mora da zna da ćete se vratiti kada odete. Da biste to postigli, pokušajte sa komandom “mesto” i ostavite psa samog na kratko, koliko da se unervozi što vas nema. Polako povećavajte vreme za koje on ne može da vas vidi, i pratite njegovo ponašanje. Suština je u tome da on shvati da se vi uvek vraćate. Naravno, ovo traži vreme i ne uspeva baš uvek, ali je jako dobar način za uspostavljanje poverenja.

Prevaspitavanje

Drugi korak je razbijanje rutine. Razmislite, da li svakog dana na isti način napuštate kuću ili stan. Vaš šablon pogađa psa, jer zna šta znači kad uzimate ključeve od kola, ili torbu koju nosite na posao itd. Takvo ponašanje pojačava njegovo neprijatno osećanje da će biti napušten, jer se već stvorio uslovni refleks; vaš odlazak na posao jednako odsustvo od kuće na neodređeno vreme, možda zauvek. Zato menjajte ritam, jutarnje ponašanje i nađite način da vam pas bude zauzet nečim dok vas nema. Igračke, TV, neki zadatak koji može da obavi i sa nekim drugim, ako ostaje u kući, šetnja pre odlaska na posao (ništa ne ostavlja tako dobar utisak kao lepa, rana jutarnja šetnja).

Ukoliko ste u mogućnosti, pre odlaska na duže, napravite nekoliko puta lažan odlazak i vratite se a da pri tome uopšte ne obraćate pažnju na njega. Kao prvo, shvatiće da nema holivudskog povratka sa mnogo maženja i igranja, a kao drugo, kad shvati da vi kao vođa čopora gledate svoja posla ne obraćajući pažnju na njega, smiriće ga sam osećaj da se ne dešava niša čudno i da ‘alfa’ obavlja svoje svakodnevne dužnosti, pri čemu normalno ne obraća pažnju na potčinjene. Dakle, ukoliko želite da ovo uspe, morate da budete strpljivi i date vremena psu da shvati vaše ponašanje. Potrebno je vreme, a potrebno je da postepeno povećavate svoju odsutnost kako bi pas jačao svoje poverenje i u vas i u sebe. Ponavljanje samog ciklusa traje veoma dugo, ali ako vam je stalo do psa, onda to i uradite.

Bez obzira na to koji razlog je doveo do ovakvog stanja kod psa, vaše je da ostanete vođa ‘čopora’. Kao što smo već više puta napomenuli, saosećanje ili sažaljenje neće pomoći, već će samo produbiti njegov strah zbog neobičnog ponašanja ‘alfa mužjaka’.