ZMIJE SU NEKADA IMALE NOGE I JAGODIČNE KOSTI! Naučnici otkrili kako su ih izgubili i da li MUTACIJOM GENA MOGU OPET DOBITI EKSTREMITETE

Nekada davno, u prvih 100 miliona godina svog postojanja, drevne zmije imale su noge i jagodične kosti, navodi se u novoj studiji porekla ovih gmizavaca

Stručnjaci su do ovakvog zaključka došli proučavajući "izuzetno dobro očuvane“ ostatke nahaš (najash) zmija pronađenih u Argentini.

Veruje se da ovi ostaci stari 100 miliona godina i na njima se vidi da su zmije zaista imale noge milionima godina, prenosi Dejli mejl.

Poznato je da zmije nemaju noge ali to je slučaj i sa mnogim gušterima. Ono što je posebno kod zmija je njihova izuzetno pokretljiva lobanja zahvaljujući kojoj mogu da progutaju veliki plen“, rekao je dr Alesandro Palci sa Flinders univerziteta u Australiji.

- Dugo nismo imali detaljne informacije o prelazu sa relativno rigitne lobanje guštera do super fleksibilne lobanje zmije - dodao je on.

Lobanja prazmije iz Argentine najkompletnije je očuvana lobanja neke drevne zmije ikad i za razliku od današnjih zmija ima dobro razvijene jagodične kosti koje podsećaju na guštera.

Ove prazmije imale su male ali savršeno razvijene noge prvih 100 miliona godina svog postojanja.

Stručnjaci kažu da nova studija ispravlja 160 godina pogrešnih informacija i pruža "empirijski dokaz" o tome kako su zmije evoluirale u sadašnji oblik.

Fosil prazmije pronađen je u severnoj Patagoniji i blisko je povezan sa drevnom lozom zmija koje su naseljavale južnu hemisferu i koje su danas u rodu sa vrlo malim brojem zmija.

Foto: Pixabay

Kako su zmije izgubile noge? 

Istraživači otkrivaju da je za gubitak nogu kod zmija kriva kombinacija tri mutacije u genetskom razvoju.

Zbog zajedničkog delovanja mutacija na gen "Sonic hedgehog" došlo je do poremećaja geneteskog sklopa koji pokreće rast ekstremiteta kod zmija, piše Futurity.

Naučnici su do ovog saznanja došli proučavajući genetski razvoj embriona pitona gde su otkrili da kumulativnim delovanjem tri mutacije gen koji utiče na razvoj ekstremiteta slabi u segmentu gde se proteini vezuju za DNK, poznat kao faktor vezivanja. Te mutacije pojavile su se pre oko 100 miliona godina. 

Slikovitije objašnjeno, zmije poseduju funkciju kao neki genetski prekidač koji pali gen "Sonic hedgehog" tokom razvijanja udova. To znači da kod pitona ovaj prekidač, odnosno gen, samo treperi pre nego što se definitivno ugasi i razvoj nogu se već u embrionalnoj fazi završava.

Naprednije zmije kao što su kobre i poskoci, u svom nastanku i razvoju ne formiraju ni jedan segment donjih ekstremiteta kao pitoni i boe. Kod njih je gen zadužen za to, “Sonic hedgehoog” u potpunom raspadu.

Postoji mogućnost da opet dobiju ekstremitete?

Poslednjih 20 godina, mnogi naučnici opisali su fosilne ostatke zmija sa funkcionalnim zadnjim ekstremitetima, nogama, koje se nalaze u reonu rebara. Starost fosila se procenjuje na 90 miliona godina, i dok verovatno jedna vrsta zadržava udove nalik onih svojih predaka, naučnici veruju u mogućnost da evoluiranjem nekih zmija, evoluria i gen koji ponovo stvara noge.

Pronalaskom skeleta noge u embrionu pitona, stručnjaci tvrde da to pokazuje ostatke svojih predaka i predstavlja možda materijal za ponovno formiranje ekstremiteta kod zmija.