Sport
ALBANCI ČUPAJU KOSU: Čuveni Rumun rešio da ovako "prizna" Kosovo
117. 11. 2024. u 12:56
217. 11. 2024. u 12:56
U kriminal sam ušla sasvim slučajno, bivši muž me je upoznao sa tim svetom, koji sam ja ubrzo doživela kao svoj, kaže Olivera Ćirković, bivša košarkašica i najčuvenija "pink panterka". Nije mi namera bila, niti će ikada biti da promovišem kriminal. Samo sam želela da na papir stavim i ispričam svoju životnu priču
Filmovi i serije sa temom opasnog zatvorskog života uvek su imali veliku gledanost, a ispovesti zatvorenika pretočene su i u veoma zanimljive knjige. U isto vreme čitaoci ili gledaoci ovih priča osećaju i strah i tugu, i divljenje i negodovanje. Zato je i saga o životu Olivere Ćirković, najpoznatije "pink panterke" i bivše košarkašice, kod naše publike doživela veliki uspeh. Posle prve knjige "Ja, pink panter - ispovest ", objavila je i drugu knjigu, "Ja, pink panter 2", a u razgovoru sa Oliverom pokušali smo da odgonetnemo tajnu popularnosti koju je stekla, bez obzira na to što je bila s one strane zakona.
Vaša životna priča veoma je čitana u celom regionu. Ispričajte nam kako je sve počelo, kada ste se i na koji način obreli u kriminalu?
- U kriminal sam ušla sasvim slučajno, negde 2006. godine. Mogu da kažem da me je bivši muž upoznao sa tim svetom, koji sam ja ubrzo doživela kao svoj. Sve te ljude prestala sam da posmatram kao kriminalce, već sam ih doživljavala kao prijatelje i posle izvesnog vremena svakog od njih gledala sam kao osobu koja može da pomogne i bude značajna za određeni tip delatnosti: ovaj pravi najbolje rupe u zidu, ovaj se najbolje penje, ovaj je najbrži, ovaj se najbolje snalazi u prostoru... Jednostavno, u kriminal ne ulazite tek tako. Tu kad samo malo zagrebete, otvore vam se jedna, pa druga vrata i onda nema povratka...
Vi ste i jedina žena koja je pobegla iz grčkog zatvora. Vratili ste se na mesto zločina, počinili novo krivično delo, opet bili uhapšeni i završili u grčkom zatvoru. Šta vam je tada prolazilo kroz glavu?
- Moj sin. Kako će on dalje, jer se mi nikada pre toga nismo razdvajali. Sve vreme dok sam bila u zatvoru samo sam razmišljala o tome kako je njemu, ali srećom, on je postao mlad čovek za primer i svaku pohvalu. On je divno dete, čak i kad smo fizički razdvojeni, mi smo telepatski povezani. Mi smo kao jedna duša. Kriminalni poslovi su puni stresa, ne spavate, menjate dan za noć, stalno ste pod pritiskom. Moj sin je jedini deo mog života u kome nikad nisam imala nikakav stres. On je sada jedan divan mladić, ima 21 godinu i njegov život je potpuno čist i neukaljan.
Ja sam žena-zmaj, snimiću i film
Posle velikog uspeha prve, a kako stvari stoje i druge knjige, najavili ste nam i treću. Ima li ponuda za film?
Ima, ali polako, još uvek razmišljam. Ima ponuda i iz Srbije i iz Amerike, ali zasad je to samo ideja u glavi, jer neću da moja priča nikom posluži samo da bi brojao nule na bankovnom računu. Ne može mene niko sad ničim da zavede, toliko toga sam prošla, nikad nisam bila žrtva i toliko sam puta u životu zaradila ogromnu instant lovu, tako da mi ekranizacija mog života sigurno ne bi služila samo za zgrtanje para. To bi morao da bude dobro promišljen i osmišljen projekat. Realnije je da se snimi serija nego film, kad već toliko toga ima. Tek sam počela da živim svoj ne znam koji po redu život, ima još vremena, ne zovu me Grci džabe žena-zmaj.
A kako ste zapravo pobegli iz zatvora?
- Moj prijatelj iz Srbije je trebalo da mi donese boje i četke koje su mi falile da završim oslikavanje zidova zatvora. Pošto sam se već duže motala tu, zatvorsko osoblje je na neki način prestalo da me posmatra kao zatvorenika i ja sam to iskoristila. Kad je taj moj prijatelj došao, stražarka je otključala vrata, on ju je udario u glavu, lagano smo izašli, seli na motor i pobegli. To je bila temeljno isplanirana akcija. Ipak, posle nekoliko meseci sam ponovo uhapšena.
(FOTO) ZAPANJILA FANOVE, ALI NE SAMO NJIH! Ovako sada izgleda Ana Nikolić! Trljaćete oči kada je vidite!
U zatvoru ste počeli da pišete prvu knjigu. Šta vas je motivisalo?
- U zatvoru nema previše aktivnosti, a i knjiga, kao i mnogo stvari u mom životu, došla je spontano. Želela sam da u reči pretočim ono što sam prošla i što je dobrim delom obeležilo moj život. Nije mi namera bila, niti će ikada biti da promovišem kriminal. Samo sam želela da na papir stavim i ispričam svoju životnu priču. U zatvoru nisam imala ni pisaću mašinu ni kompjuter, pisala sam olovkom. Da samo vidite te stranice... Kad sam opisivala neke događaje, suze su mi se slivale niz lice, pa su slova umrljana. Toliko je to bila jaka emocija. Čuvam te papire kod kuće, oni imaju neprocenjivu emotivnu vrednost, možda će moji unuci to čitati tako rukom pisano, neka ih njima u amanet.
Da li ste očekivali da će prva knjiga biti tako čitana?
- Sve što se u mom životu dešavalo bilo je neobično i van standarda, pa tako i "ludnica" koja je nastala posle objavljivanja prve knjige. Dok sam bila u zatvoru, bivši muž me je savetovao da obavezno objavim sve što zapisujem jer, kako je rekao: "Pa Olja, u Srbiji ima više pisaca nego što ima čitalaca." I tako sam došla na ideju da knjigu objavim.
Šta vam je još bio kec u rukavu?
- Moja prva knjiga "Ja, pink panter" reizdata je prošle godine, kad sam joj promenila korice i izdavača. Dotle je malo tavorila, a onda je doživela totalni bum. Nakon što sam izašla iz zatvora, i ja sam neko vreme vrebala iz prikrajka i nisam znala ni gde sam ni šta sam. U februaru 2018. stajem ponovo na svoje noge i počinjem da živim normalnim životom koji mi je dotle gotovo čitavu deceniju pa i više bio stran. Knjiga tada počinje da se prodaje munjevitom brzinom, ja postajem sve poznatija, ludnica oko mene stalno, ponekad i ne verujem da mi se to dešava. Ali "plivam" odlično. Ja lepo pričam o ružnoj stvari, dajem uzroke i posledice, imam uvode, razrade, zaključke, pominjem i oštećene. Iskren sam sanjar, idealista, verujem da dobrih ljudi ima, tako ih privlačim. Loši su izbili napred, to je slika čitavog regiona. Ja širim ljubav, šarmantni bunt i dobrotu, ljudi to vole i prepoznaju. I kad se ne slažu sa mnom, niko mi ne poriče hrabrost i iskrenost.
(FOTO) MIRIS KRVI! Ovo što rade poznate mame je OPASNA GLUPOST!
U čemu se razlikuju "Ja, pink panter" jedan i dva?
- Za drugu knjigu "Ja, pink panter 2" već dobijam pozitivne reakcije, što mi je jako drago. Prva je u potpunosti opravdala očekivanja, druga je na dobrom putu da ponovi uspeh prve. Nisam strepela, naravno, ali druga knjiga se razlikuje od prve jer u njoj je "akcija". Prva knjiga je bila romantična, apsolutna autobiografija, u njoj prećutkujem teme vezane za kriminal, sve ublažavam. U drugoj knjizi detaljno opisujem kriminalne aktivnosti i moj život u zatvoru, opisujem i kako funkcionišu policija i sudstvo, raskrinkavam jednu pravnu zavrzlamu zbog koje samo ako nisi dovoljno mentalno jak, možeš da završiš u ludnici. Pominjem i svoje prijatelje, neki su sad na slobodi, neki nisu, ali svi su oni i dalje moji prijatelji i tako će uvek biti. Nekoliko njihovih citata sam stavila u drugu knjigu, i to je sigurno čini posebnom, jer kroz mene govore i zatvorenici koji su svoje kazne odslužili i oni koji ih i dalje služe.
Dok ste bili u grčkom zatvoru, slikali ste po zidovima. Da li to znači da vas možemo nazvati i slikarkom?
- Pa možete, da. Oslikala sam zidove grčkog zatvora i prva sam zatvorenica u istoriji Grčke koja je to uradila. Posle izlaska na slobodu nastavila sam da slikam, uglavnom portrete, njih najviše volim. Slikarstvo je sad moja velika ljubav, teško je to opisati, to je jedan moj jako kasno otkriveni talenat, i to u zatvoru. Ali stičem utisak da sam ceo život bila u slikarstvu. Ono je moj beg u tišinu. Slikanje, to je sada moja ljubav zauvek.
JEDINO ŠTO BIH VOLELA JE DA ŽIKA BUDE SREĆAN! Dajana Paunović progovorila o pomirenju sa bivšim mužem!
Te slike iz zatvora su i nagrađene?
- Da, o tome pišem i u svojoj drugoj knjizi. Dodeljena mi je novčana nagrada "Ars Atina" za izuzetno slikarstvo, a tadašnji ministar pravde Grčke gospodin Paraskevopulos me je nagradio Ordenom časti Epenos što sam oslikala zatvorske zidove. Taj orden je u istoriji Grčke dobio samo jedan zatvorenik, i to zato što je fizički, bukvalno, spasao život jednom stražaru. I na taj način sam se, eto, upisala u istoriju grčkog pravosuđa.
Vi ste svoju sedmogodišnju zatvorsku kaznu celu odslužili, sada ste slobodni građanin. Kako ste, kako se zapravo osećate u građanskom životu?
- Uh, nije moguće tako lako odgovoriti... U početku, prošla sam jedan proces prilagođavanja i nije mi bilo baš mnogo dobro, osim što sam konačno bila sa svojim sinom. Morala sam mnogo toga da učim. Da se navikavam na jedan novi život, da počnem da koristim društvene mreže, na primer...
Da se ponovo rodite, da li biste sve isto?
- Uh, sigurno ne bih bila neka nazovi "obična" ličnost. Mislim da bih opet bila sportista i neka umetnička duša, to sigurno, ali da li bih krenula ovim putem kojim sam išla i o čemu pišem i pričam, to je teško reći.
Da li stavljate tačku na pisanje ili će biti još nastavaka o "nekrunisanoj kraljici ludila" Oliveri Ćirković?
- Treća knjiga je napisana, pa ne može moj život da se smesti samo u dve knjige, to mora biti trilogija, naravno, jer bilo je toliko svega. Prva knjiga je romansirana, druga je prava akcija, trećom ću morati da napravim neki zaključak za sve što sam u životu radila i uradila.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Vesti
TALAS PROMENA U AMERICI TEK ĆE SVOM SILINOM ZAPLJUSNUTI EU: Intervju - Prof. dr Milomir Stepić naučni savetnik Instituta za političke studije
117. 11. 2024. u 10:59
217. 11. 2024. u 10:59
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.