KRVOPIJE IZ PRIVATNOG ZDRAVSTVA! Analiza ista, a cena u "Bel mediku" dvostruko veća

Proveru krvne slike možete platiti 250, ali i 500 dinara, a hormone štitne žlezde od 400 do 900 dinara. Kao i u slučaju drugih zdravstvenih usluga, sa cenama prednjači privatna beogradska klinika "Bel medik"

Ako vas muka natera da analize krvi ili urina obavite u privatnoj laboratoriji, prvo se detaljno informišite o cenama! Lako se može desiti da za jednu istu analizu nepotrebno date duplo više novca nego što biste je platili na drugom mestu, pokazalo je istraživanje Zaštitnika potrošača.
Podsetimo, u prethodnim brojevima pisali smo o rasponu cena u privatnim klinikama, gde za istu uslugu u pojedinim ordinacijama naplaćuju i po nekoliko puta više.

Foto: Shutterstock

 

Da ovo nije usamljen slučaj uverili smo se upoređujući cene laboratorijskih analiza. Od klinike do klinike cene se drastično razlikuju, a kao ubedljivo najskuplji po većini parametara izdvojio se beogradski "Bel medik", baš kao što je slučaj i sa ostalim medicinskim uslugama.
Krvnu sliku sa leukocitarnom formulom u beogradskoj laboratoriji "Bio medikal" platićete 280 dinara, u "Medi grup" bolnici 380 dinara, dok ćete istu ovu uslugu u "Bel medik" klinici platiti čak 500 dinara.

Nešto manje novca izdvojiće Novosađani i Nišlije, gde ova analiza košta 350 dinara. Ako vam uz krvnu sliku zatreba i sedimentacija, najbolje ćete proći u prestoničkim laboratorijama "Konzilijum" i "Bio medikal", gde ovaj parametar košta 120 dinara, dok će vas najviše "odrati" u "Bel mediku", kod kojih je ova usluga više nego duplo skuplja i košta 380 dinara. Prilikom ispitivanja hormona štitne žlezde najbolje ćete proći u laboratoriji "Konzilijum", gde hormoni T3 i T4 koštaju 449,62 dinara, dok je TSH nešto skuplji - 465,50 dinara, pa će vaš ukupni ceh biti 1.364,74 dinara. Sa druge strane, vaš novčanik ostaće tanji za čak 2.700 ako se zaputite u "Bel medik", gde svaki od ovih hormona košta po 900 dinara.

Foto: Shutterstock

Sagovornici Zaštitnika potrošača smatraju da je ovo tipičan primer pljačkanja građana i zarađivanja na bolesti. Prema njihovim rečima, potrošićete mnogo novca, a osim usiljene ljubaznosti i za koji sat bržih rezultata, od privatnika nećete dobiti ništa drugo.

Miroslav Petrović iz Udruženja za zaštitu i prava pacijenata naglašava da je enormna razlika u cenama laboratorijskih analiza odraz konkurencije, koja se, nažalost, naplaćuje preko džepa potrošača!

Foto: Shutterstock

- Ovo je identična situacija kada smo govorili i o drugim cenama kod privatnika i nekim većim intervencijama, s tim što su ovo neki osnovni parametri i što su ovi cenovnici čist javašluk. Prosto njihov način poslovanja je da zarade što više i da nadmaše konkurenciju, a osvoje profit i tržište. Njih preterano ne zanima što bez pardona za običnu sedimentaciju krvi uzimaju od 120 do 380 dinara, ili recimo što jedan parametar u krvi kao što je CRP ide i do 1.000 dinara. To je udaranje po džepu i onaj momenat kada ste nemoćni, jer zdravlje nema cenu. Oni ovde naplaćuju uslugu, lep ambijent, ljubaznost i to što rezultat može sad i odmah. Ali, nažalost, osim toga nećete dobiti ništa drugo. Jer su to isti aparati i isti lekari koje imate u svom domu zdravlja ili bolnici - objašnjava Petrović i dodaje da kod privatnika nekada građani završe kada ih muka natera, kada ne mogu da čekaju ili van radnog vremena državnih bolnica.

Foto: Shutterstock

Ekonomista Ljubomir Madžar naglašava  da tržište sa privatnim klinikama u Srbiji nije dovoljno proradilo što je uzrok nejednakih i znatno visokih cena.

- Oduvek je bilo poznato da sve kod privatnika mnogo više košta i da oni najpre naplaćuju uslove rada, ambijent, ljubaznost, a onda i brzu i kvalitetnu uslugu. I zato račun na kraju uvek mnogo više ispadne nego što se očekuje. Međutim, ovde je najveći problem što cene imaju velike oscilacije i što je jedna ista usluga u zavisnosti od klinike do klinike veća i do 100 odsto. Takvo poslovanje daje potrošačima mogućnost biranja i odlazak na lečenje tamo gde je jeftinije - objašnjava Madžar i dodaje:

- Ali, kako se radi o istom sektoru cene su mnogo nejdnake i kako se ova sfera bude razvijala, tako će se razlika u ceni smanjivati, jer je poenta da budete ili isti ili jeftiniji od konkurenata, nikako drastično skuplji. Još tržište nije dobro razvijeno, niti su cene ujednačene - ističe naš sagovornik.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević smatra da glavni krivac za cene u privatnim laboratorijama, koje se i do 100 odsto razlikuju od klinike do klinike, leži u slobodi njihovog poslovanja, jer ne postoji zakon koji bi to regulisao.

Foto: Shutterstock

- Ne postoji neki određeni kriterijum po kojem privatne bolnice formiraju svoje cene, već oni to rade po sopstvenom nahođenju. Cena može biti visoka onoliko koliko oni procene da mogu da naplate i dokle god bude bilo pacijenata koji će to plaćati. Prosto rečeno, rade šta hoće, jer im se tako može! Oni ne krše nikakav zakon jer postoji rupa u zvaničnim dokumentima koja bi odredila granicu do koje može da se naplati neka usluga, pa oni to zloupotrebljavaju i zarađuju velike pare. Čak ne postoji ni telo za kontrolu ovih cenovnika, jer jasno mora da se zna šta i zašto nešto toliko košta i zašto im je dozvoljeno da zarađuju na bolesnima - objašnjava Bogosavljević i napominje:

- Građani odlaze u privatne klinike kada ne mogu u državne bolnice, kada su im analize hitne, ali i kada ih mrzi da čekaju u čekaonicama, pa misle da će bogzna šta dobiti ako odu kod privatnika. Ali moj savet svim potrošačima jeste da ne bacaju ovolike pare kada istu uslugu besplatno mogu dobiti u dežurnim ambulantama državnih bolnica - savetuje Bogosavljević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.