BOLI GLAVA OD OTKAZANIH ARANŽMANA: Agencije pred bankrotom nude vaučere, putnici hoće novac

Udruženja za zaštitu potrošača tvrde da putnici moraju da budu obeštećeni i da se agencije vade na situaciju. Ministarstvo traži kompromisno rešenje

Zbog epidemije koronavirusa otkazani su svi turistički aranžmani do 15. maja, a potrošači su u strahu jer agencije neće da im vrate novac!

Dok sa jedne strane nadležno Ministarstvo i Juta pravdaju agencije da ne mogu da vrate novac jer su ga već prosledile hotelima i prevoznicima koji neće da ga vrate, sa druge predstavnici udruženja potrošača tvrde da prema svim zakonima putnici imaju prava na povraćaj sredstava. Kako kažu, agencije zloupotrebljavaju situaciju.

Ministar Rasim Ljajić rekao je da ovo nisu regularni uslovi i da zbog više sile ne može sav teret da padne niti na leđa agencija, a ni putnika, već da treba da ga podele.

- Za letnje aranžmane će novac biti vraćen, ali su problem ovi do 15. maja. Agencije su platile i prevoz i smeštaj i taj novac ne mogu da povrate. Ostaje da pokušaju da se dogovore sa hotelima ili prevoznicima kako će da obeštete putnike. Mi se kao Ministarstvo trudimo da niko ne bude u potpunosti oštećen.

Nije rešenje da agencije moraju da vrate sav novac, a on nije kod njih, jer bi tako gotovo sve bankrotirale. Zakon jasno kaže da se novac vraća ako odustanete 45 dana ranije ili ako agencija svojom krivicom ne može da realizuje aranžman. Ovde nije njihova krivica, već viša sila. Osiguranje koje imaju agencije se ne odnose na vanredno stanje.

Zakonski, agencija bi putnicima mogla da vrati samo novac koji već nije prosledila, odnosno njihov profit, što je mali deo celog aranžmana i ljudi ne bi bili zadovoljni. Zato danonoćno radimo na tome da se napravi dogovor - objasnio je Ljajić.

Tražite dokaz

Sa njim se slaže i direktor Juta Aleksandar Seničić, koji tvrdi da su naše agencije uplatile 80 miliona evra hotelima i prevoznicima koji zbog cele situacije taj novac ne mogu sada da vrate, pa se putnicima nude ista putovanja samo u drugom terminu, kada prođe ova nedaća ili vaučeri.

Sa druge strane, predstavnici udruženja potrošača smatraju da putnici imaju pravo na povraćaj novca i da ne mogu oni da budu ti koji će snositi teret. Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" kaže da se napokon mora zakonski rešiti problem turističkih agencija, jer se sve češće događa da ljudi ne otputuju iako su aranžmane pošteno platili, a agencije iz ovog ili onog razloga ne mogu da vrate novac.

- Smatram da je sve ovo prevara. Tako je bilo i kad je bio ptičiji grip. Ta priča da hotel ili prevoznik ne vraća ništa ne pije vodu. Pa ako avioni ne lete, oni troškove nemaju i novac mogu da vrate. Isto je za hotele.

Koji su oni trošak imali sada za nečiji aranžman i početkom maja? Nijedan! Onda vrati novac. Mislim da agencije koriste ovu situaciju da zadrže novac od putnika, jer je nemoguće da su sve uplatili, a ne samo avans i da ništa ne mogu da vrate.

Zakon je jasan, ako niste pružili uslugu ne možete ni da je naplatite, tako da potrošači moraju da budu obeštećeni. Ovde imaju tri solucije - jedna je da vrate sve što nije zaista uplaćeno kao avans i zarobljeno, a za ostatak da naprave vaučer putniku.

Druga je da u slučaju da je proverena agencija dogovorite to putovanje u drugom terminu, a treća je da tužite agencije gde će oni morati da dokažu šta su radili sa vašim novcem. Zato savetujem sve potrošače da pismenim putem traže od agencije povraćaj novca i traže napismeno dokaz da hoteli i prevoznici neće da vrate novac - jasan je Gavrilović.

Po Zakonu

Sa njim se slaže i predsednik Pokreta potrošača Petar Bogosavljević, koji je istakao da je apsurdno i nepravedno da se razmišlja samo o tome da li će bankrotirati neka agencija, a niko ne razmišlja o potrošačima i da li će oni možda imati šta da jedu.

- Postoje i zakonske i etičke norme šta se radi u vanrednim situacijama. Poražavajuće je što i na ovom polju pokušavaju sav teret da svale na potrošače koji su pošteno platili svoje aranžmane i nisu nikako doprineli tome da ne mogu da odu na putovanje.

Ako ćemo po zakonu, u ovakvim situacijama bi prvo trebalo da se štite potrošači, koji su najslabija i najranjivija strana, a kod nas se radi baš obrnuto. Sramotno je i apsurdno da se o pravima potrošača "brinu" i debatuju predstavnici Juta koju su osnovale agencije, sponzorišu ih i naravno da će štititi njihova prava.

Još je gore što ministar resornog ministarstva, pod kojim je zaštita prava potrošača, brine samo o tome da li će agencije bankrotirati. A šta je sa potrošačima i da li možda oni neće imati sredstava za život, to ih ne zanima. Jedna anomalija se naslanja na drugu.

Smatram da mora da se poštuje zakon o zaštiti potrošača i načelo saobraznosti, kao i Zakon o obligacionim odnosima, i da potrošači ne mogu da plaćaju putovanje na koje nisu otišli već da im taj novac bude vraćen.

Neka teret preuzmu hoteli, prevoznici, agencije, država, jer sve njih finansiraju potrošači. Ne smemo da dozvolimo da se na njih vrše ovakvi pritisci "ili prihvati vaučer ili nećeš dobiti ništa"-smatra Bogosavljević.
 

Šta ako agencije propadnu?

Potrošači se pitaju i šta ako se shodno najavama mnoge agencije ugase.

- Ako slušamo ono što pričaju iz agencija i Jute, da su gubici za turizam ogromni i da mnoge agencije neće uspeti da opstanu, kako onda da potrošači prihvataju vaučere.

Otkud znaju da baš njihova agencija neće propasti. To je najveći problem što agencije obećavaju nešto u budućnosti, kada sve ovo prođe, a niko ne zna ni kada će se sve ovo završiti ni šta će biti tada - jasan je Gavrilović.

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs