BUDI SE TRŽIŠTE NEKRETNINA: Više od stanova traže se kuće sa dvorištem, predgrađe je postalo hit!

Iskustvo pokazuje da svaka kriza donosi nove trendove i navike. Korona-kriza je u Srbiji između ostalog iznedrila i nove stavove po pitanju kupovine krovom nad glavom

Tržište nekretnina beleži promenu u interesovanju kupaca, pa je tako, umesto do skora popularnih stanova u što užem centru grada, danas pažnja usmerena na kuće sa dvorištem i to u predgrađu.

Praktično, u fokusu su kuće sa dvorištem, u okolini velikih naseljenih mesta, na oko 15 do 20 kilometara od centra grada. Takve kuće do skora su nazivane vikendicama, a danas imaju epitete kuća sa dvorištem za udoban život i odmor.

"Tražnja za vikendicama je u junu, inače, u padu, ali ljudi i dalje intenzivno pretražuju kuće na prodaju, te tu beležimo rast zainteresovanih na nivou cele Srbije. Korisnicima su interesantni oglasi za jeftinije kuće sa cenom do 20.000 evra", kaže za "Blic Biznis" Anita Pešić, produkt menadžer sajta Nekretnine.rs.

 

 

Ako posmatramo Beograd, kako dodaje, postoji skok u pretraživanju kuća za prodaju u Sremčici, Železniku, Ovči i Surčinu, gde su prosečne cene po kvadratu od 430 evra pa naviše.

Pre pandemije virusa korona, kako tvrdi stručnjak za nekretnine Milić Đoković, prodaja ovakvih kuća bila je sporadična, a sada je takvih upita sve više i kako ističe, taj trend biće zasigurno nastavljen u budućnosti.

"Građani su za vreme vanrednog stanja očigledno shvatili prednosti života u kućama sa dvorištem, naročito u okolini grada. Tu recimo imaju mogućnost da parkiraju auto, imaju određene linije gradskog prevoza, dvorište, infrastrukturu, kao i prodavnice i osnovne škole, a centar grada svakako nije mnogo daleko", ocenjuje Đoković.

Cene, kako kaže, idu i do 100.000 evra, što zavisi i od mesta, udaljenosti od centra, veličine i kuće i dvorišta.

Prema rečima Dušana Mirkulovskog, vlasnika agencije za nekretnine Zidart, u svetu je predgrađe uvek bilo na ceni, dok je u Srbiji do skoro situacija bila drugačija.

 

 

"Ono što se promenilo jeste izgradnja i zgrada i škola, vrtića kao i infrastrukturna rešenja. Predgrađa koja su do nedavno bila praktično sela pored Beograda, sada se uređuju i dobijaju i velike tržne centre i prodavnice", ocenjuje Mirkulovski.

Manje učešće drži i prodaju stanova

Poznavaoci tržišta kažu da ni tražnja za stanovima nije pala, posebno jer su kupci prvog stana dobili mogućnost nove olakšice u vidu smanjenog učešća za kredit.

"Kupci prvog stana na kredit, u slučaju da su porodice u pitanju, najčešće pretražuju dvosobne ili trosobne stanove. Takođe i brojke govore da u poslednjih 30 dana beležimo veliki porast u potražnji dvosobnih stanova i za prodaju i za iznajmljivanje.

 

 

Dvosobni stanovi za iznajmljivanje, sa rastom tražnje od preko 260 odsto, su moguće vrlo interesantni jer se bliži upis na fakultete", objašnjava Anita Pešić.

Na osnovu statističkih podataka sajta Nekretnine.rs primećuje se rast tražnje i za stanovima u Nišu i Novom Sadu. Korisnicima je interesantna ponuda stanova za prodaju u Nišu, dok izdavanje stanova beleži trend rasta u Novom Sadu.

"Zasigurno je da se tržište nekretnina u Srbiji budi, a tome u prilog govore i podaci da je sajt Nekretnine.rs u maju zabeležio rekordan rast posetilaca u desetogodišnjoj istoriji postojanja, čak 890,000 korisnika koje je posetilo sajt sa ciljem da proda, kupi ili iznajmi nekretninu", ističe Pešić.

 

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.