GRAĐANI ŠOKIRANI RATAMA KREDITA: Moratorijum ga koštao 100.000 banke na koroni zgrnule milijarde

Pauza od tri meseca u otplati kredita tokom epidemije korone obezbedila je debelu dobit bankarima

Čak 94 odsto kredita u Srbiji bilo je obuhvaćeno takozvanim moratorijumom u vreme kovid-krize, koji ističe 30. juna. Građani su već počeli da dobijaju novi plan otplate, a mnogima od njih se od nove cifre zavrtelo u glavi kada su shvatili da će banci morati na kraju debelo da plate to što im je otplata kredita zamrznuta na tri meseca.

Prema rečima ljudi koji su nam se javljali, oni smatraju da su banke morale unapred da im predoče koliko će im buduća rata biti veća kako bi doneli konačnu odluku da li da prihvate moratorijum ili ne.

Jedan od njih je Saša Miljković, koji se našao u čudu kada mu je saopšteno da će mu biti uvećana rata za stambeni kredit.

 

 

- U banci sam saznao da će mi svaka naredna rata do kraja otplate kredita biti uvećana po 300 dinara - kaže Miljković, koji treba da otplaćuje pozajmicu još 25 godina.

- Banci ću dati na ime toga dodatnih 100.000 dinara. Nisam ni razumeo da je trebalo da se izjašnjavamo ako smo protiv moratorijuma, a da je automatski važio za sve ostale. Mislio sam da je upravo suprotno.

Iznenađenje

Isto je doživeo i Zoran Petrović, koji je imao gotovinski kredit.

- Imam keš kredit sa ratom u iznosu od 19.500 dinara. Nisam želeo prolongiranje otplate rata, ali kad sam shvatio da mi koji ne želimo tu pomoć moramo o tome da obavestimo banku, već je bilo kasno.

 

 

Pozvali su me iz banke i obavestili da do kraja otplate, narednih devet rata, moram plaćati dodatnu kamatu od 500 dinara. Na moje pitanje u čemu se tu sastoji pomoć, koju uzgred nisam ni tražio, ako plaćam kamatu, odgovor je bio da je to bilo na sajtu banke, a pošto je bilo mnogo više onih koji su tražili prolongiranje, lakše im je bilo da se jave oni koji to ne žele.

Mislim da je ovo pljačka građana jer je meni kao klijentu banke nepoznat način obračuna te kamate - ogorčen je Petrović.

Igra mačke i miša

On je kredit podigao u novembru 2017. godine u iznosu od 500.000 dinara, pri čemu je po planu otplate trebalo da vrati 600.000. U trenutku moratorijuma ostalo mu je devet rata, odnosno 150.000.

 

 

- Kako sam se posle podizanja rate osećao prevarenim, 12. juna sam pozajmio novac i zatvorio kredit, na koji su mi ipak zaračunali kamatu, te sam platio 154.400 dinara.

Dragana Đekić tvrdi da je pisala banci da odbija moratorijum, ali su joj, kako kaže, uprkos tome skidali novac za rate koji je uredno imala na računu.

- Odbila sam moratorijum, čak dva puta pisala reklamaciju zato što mi ne skidaju ratu od 17.060 dinara.

Treći put kada sam pozvala šefa banke, skinuli su mi ratu u iznosu 18.680 dinara. Sami izračunajte kolika je kamata. Napominjem da sam odbila moratorijum i da su sredstva sve vreme bila na računu. Pljačka - kaže Đekićeva.

PRIMER OTPLATE KREDITA
iznos kredita                                                                                                    500.000 dinara
rok otplate                                                                                                               84 meseca
kamata                                                                                                                            9,82%
mesečna rata pre odlaganja                                                                                8.320 dinara
mesečna rata posle odlaganja                                                                             8.630 dinara
razlika na mesečnom nivou                                                                                    310 dinara
ukupno za vraćanje bez moratorijuma                                                             549.100 dinara
ukupno za vraćanje sa moratorijumom                                                             564.600 dinara

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.