GRČKA, EVROPSKA DEPONIJA AUTOMOBILA? Zbog lažnih podataka stotinama Grka zaplenjena vozila

Kombinacija "nesrećnog poreskog okvira" koji nepravedno daje konkurentske prednosti uvezenim polovnim automobilima i "rupe u zakonima" koje "veštima" daju prostor da prevare kupce, doveli su do brzog povećanja uvoza u Grčku vozila sa izuzetno visoko zagađujućim izduvnim gasovima, koja su drugde u Evropi zabranjena, piše atinski sajt vesti in.gr.

Grčka zato ima jedan od najstarijih voznih parkova u Evropi, jer su zbog ekonomske krize i drugih faktora putnički automobili u saobraćaju u Grčkoj u proseku znatno stariji nego pre desetak godina. Automobili su danas na ulicama Grčke u proseku stari 15,7 godina, a pre deset godina pročena starost je u proseku bila 11,3 godine.

Jedan od glavnih razloga tog nazadovanja je ogroman porast uvoza polovnih vozila.

Ta vozila koja se u mnogim zemljama Evrope ne mogu koristiti jer se smatraju izuzetno zagađujućim, "guraju se" u Grčku, često uz krivotvorene podatke o pređenim kilometrima, čak i o modelu i tehnologiji.

U suštini, Grčka se pretvara u "evropsku deponiju automobila", s vrlo značajnim rizicima za kupce i javno zdravlje, piše sajt.

 

 

Tokom proteklih šest godina, "nesrećan poreski okvir" omogućio je uvoz polovnih vozila pod veoma povoljnim uslovima u odnosu na oporezivanje uvoza novih.

Tako je došlo do naglog porasta broja uvezenih polovnih automobila koji su pre samo šest godina sa samo osam do devet odsto učestvovali u ukupnom godišnjem uvozu vozila - 2013. godine ih je bilo svega 6.280, na čak 12 puta više 2019. kada ih je uvezeno 71.095.

Pre pandemije, trend za 2020. bio je uvoz oko 80.000 komada u Grčku.

Prosečna starost uvezenih putničkih automobila sada je 10,6 godina, od čega je samo 5,6 odsto u skladu s najnovijom tehnologijom motora "Euro 6", koja važi od 2015. godine.

Vozila za profesionalne namene pokazuju sličnu sliku, s tim da se polovni laki kamioni svake godine u Grčku uvoze u dvostruko većem broju od novih.

U nastojanju da dodju do jeftinog vozila, gradjani koji veruju trgovcima iz inostranstva ili njihovim posrednicima u Grčkoj, često postaju žrtve prevare, kako u pogledu stanja automobila koji kupuju, tako i legitimiteta carinskih postupaka.

 

 

 

 

Neke od najčešćih praksi stranih trgovaca su "vraćanje kilometraže" i promena godine prve registracije, kako bi ubedili kupce da su pred "sjajnom prilikom", dok im u stvari prodaju starija vozila u lošem stanju.

Stotine kupaca u Grčkoj su došle do toga da im vlasti zaplene automobile pošto su podaci o njima bili lažni.

Trgovci koji su ih uvezli u Grčku, podnosili su falsifikovane saobraćajne dozvole i potvrde o tehnološkoj usaglašenosti motora, prikrivali delove opreme i proglašavali lažnu kategoriju "Euro" i čak i lažni model, kako bi smanjili naknade za klasifikaciju i cenu vozila.

U bezbroj slučajeva na novopečene vlasnike takvih vozila na kraju se svaljivalo i to što su uvoznici raznim metodama izbegavali i plaćanje PDV.

 

 

 

 

Znajući da bi se mogli suočiti s problemima zbog svih tih nepravilnosti, trgovci uspevaju da ubede kupce da polovna vozila ocarine u svoje ime, prenoseći na sebe svu odgovornost i moguću uključenost u prekršaje ili krivična dela.

Poprimivši razmere lavine, piše atinski sajt, fenomen tržišta polovnih vozila više ne preti samo potencijalnim vlasnicima, nego čitavom grčkom društvu.

"Rupe u zakonima", u kombinaciji s "veštim trgovcima", rezultiraju uvozom izuzetno zagađujućih vozila, iako međunarodne zdravstvene organizacije neprekidno upozoravaju na teške posledice zagađenja vazduha u gradovima: hronične bolesti i rast stope smrtnosti.

Zato se uvezena polovna vozila mogu smatrati pravom "zdravstvenom bombom", piše in.gr.

Prilično je kontradiktorno što je samo u maju uvezeno 5.112 polovnih zagadjujućih vozila, i to baš kada se Grčka zvanično orijentiše na modernu "evropsku ekološku agendu", a cilj Vlade je da se ove i iduće godine uveze i proda 4.500 "ekoloških" električnih automobila.

Utvrdjena veza između starosti voznog parka i nivoa bezbednosti na putevima je razlog zašto se stara vozila podvrgavaju temeljitim tehničkim pregledima, na kojima se proverava i poredi i evidentirana kilometraža. Tako bi bar trebalo da bude, međutim, ne samo što je istraživanje krivotvorenih podataka teško, već je njihova provera praktično nemoguća, pošto službe tehničkog pregleda država Evrope nisu povezane.

 

 

 

 

Prvi veliki gubitnik zbog nepravilnosti i labavog okvira uvoza polovnih vozila je grčka država koja završava sa samo 10 odsto prikupljenog poreza i taksi u odnosu na one koje se plaćaju za nove automobile.

Na duži rok, međutim, kupci su najteže pogodjeni. Pošto zbog nelojalne konkurencije uvoznika ne mogu da preprodaju svoja vozila koja su kupili kao već polovna, nemaju mogućnosti da kupe novija, a o sasvim novim ne mogu ni da sanjaju, piše sajt.

Kao rezultat, u Grčkoj se vozila kupljena kako nova, već posle pet godina uopšte ne mogu prodati jer je konkurencija uvezenih polovnih jača, a tržište novih vozila nazaduje, te je prosečna starost grčke flote automobila iz meseca u mesec sve veća, zaključuje sajt in.gr.

 

 

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.