OVE GODINE SVAKO NA SVOJOJ OBALI: Turističke velesile na kolenima, zaraza je pokidala sve veze!

Mediteran, koji je turistički najposećeniji deo sveta, u koji godišnje na putovanja stigne gotovo pola milijarde međunarodnih putnika, kriza putovanja nakon pandemije korone dovela je na najniže turističke grane u poslednjih nekoliko decenija.

Prema podacima inostranih konsultantskih kuća i analitičara, trenutno sredozemne zemlje koje su svetski turistički lideri nemaju ni 10 odsto uobičajenog turističkog prometa za ovo doba godine. Italija, Francuska, Španija, Grčka, Turska, Malta, Kipar, Egipat... broje tek prve inostrane goste nakon otvaranja granica, a u većini njih još u pogon nije stavljena ni trećina hotelskih i smeštajnih kapaciteta za ovu sezonu.

Štaviše, turističke velesile tek razmišljaju o tome na koji način da organizuju promet u svojoj zemlji bez opasnosti od novih zaraza korona virusom, pa ovogodišnji početak leta na Sredozemlju prolazi u znaku polupraznih plaža, hotela i apartmana, prenosi Novac.hr.

 

 

I ono što je do sada nezabeleženo, kod svih je stanje manje-više slično. Dosadašnjih godina uglavnom je poneka zemlja imala sigurnosni, teroristički ili politički problem zbog kog je u odnosu na druge na Mediteranu zaostajala u turističkom prometu. Ali, ove je godine svima podjednako loše.

Na kraju juna tako, uprkos sveže otvorenim granicama za članice EU, većina tih zemalja još uvek preporučuje svojim građanima da ne putuju ako baš ne moraju. U tome prednjači Nemačka, kao najveće emitivno turističko tržište i zemlja koja u svet godišnje šalje oko 47 miliona svojih državljana, koje ove godine poziva da ostanu na odmoru unutar granica svoje zemlje.

A sudeći prema prvim anketama i analizama želja Nemaca, u tome za sada, nažalost celog turističkog Mediterana, i uspevaju, barem što se tiče avionskih putnika.

Nemcima se ne preporučuje putovanje van zemlje

Tako najnovije istraživanje koje je naručio Spiegel pokazuje da se 60 odsto Nemaca boji zaraze korona virusom u avionu, a samo 13,4 odsto Nemaca planira da leti u sledeća tri meseca. A upravo je avion način na koji oni putuju u Španiju i Tursku, gde ih je prethodnih godina bilo na desetine miliona godišnje.

 

 

Na kraju ovog juna, međutim, tek su prvi od 47 planiranih pilot-letova TUI-ja kroz takozvane sigurne koridore doveli goste iz Nemačke na Baleare u Španiju, i to u sklopu probnog boravka u kojemu će učestvovati ukupno oko 11 hiljada Nemaca.

Probni je zbog toga što su Španci hteli na taj način da testiraju svoju pripremljenost i organizovanost za postkorona turizam, u kom Kanarska ostrva očekuju 9.300 Nemaca, od kojih će svaki morati da obavi testiranje na koronu. Poređenja radi, Španija je prošle godine imala 84 miliona turista, a ove godine će građanima EU-a dopustiti tek od ponedeljka 22. juna ulazak u Španiju, dok će granica s Portugalom ostati zatvorena do jula.

U Grčkoj jednako tužno, Francuzi i Italijani ostaju kod kuće

Ni slika grčkih letovališta nije ništa veselija na kraju juna jer su Grci zvanično tek ove nedelje otvorili deo hotela i ugostiteljskih objekata.

A kako bi podstakla turizam, Grčka privremeno smanjuje PDV na sav prevoz (letove, autobus, voz) s 24 odsto na 13 odsto. Ali, uprkos tome, grčka ostrva i priobalje još su prazni i tek čekaju prve ozbiljnije grupe gostiju, pre svega iz okruženja zemalja kojima su dostupni kao auto-destinacija.

 

 

Francuska, kao evropski turistički lider s 90 miliona međunarodnih posetilaca godišnje, tek je proteklih dana, oprezno i uz ograničenja, otvorila svoje granice. Nakon puna tri meseca prvi put će u svoje kuće za odmor moći vlasnici vila na Azurnoj obali, koji do sada nisu imali pravo ulaska u Francusku iz inostranstva, a i sada je ulaz liberalizovan samo za neke zemlje, pa se u Francuskoj ove godine oslanjaju isključivo na domaće goste.

Tako je francuski ministar turizma Jean-Baptiste Lemoyne pokrenuo kampanju pod nazivom "Ovog leta posećujem Francusku", kako bi uverio Francuze da ne putuju u inostranstvo.

Problemi s kojima se Italija nosila u pandemiji još dugo će se osećati u svim segmentima života i turizma. Italijani zato sve snage, potpore i marketing ulažu u domaće goste, kojih se i inače u Italiji odmaralo oko 40 miliona godišnje, pa će i ove godine oni biti najbrojniji na Apeninskom poluotoku.

Svako na svojoj obali

Problem je, međutim, u tome što je većina Italijana u vreme pandemije morala da koristi godišnji odmor pa će raditi celog leta. Za sada se zna da u najvećim industrijama severa Italije neće biti niti tradicionalnog prekida rada za feragosto.

 

 

Tursko uduženje hotelijera izveštava da će otvoriti najviše 50 odsto hotela, a u svakom od njih je uslovljena socijalna distanca, obavezno nošenje maski i merenje temperature gostima na ulasku, provetravanje soba od 12 sati između dve smene gostiju, dok je broj mogućih gostiju na otprilike polovini uobičajenih kapaciteta.

Rezervacije im, kažu, postupno rastu, naročito zbog toga što su ranije napravljene rezervacije za predsezonu prebukirali za kraj jula, avgusta, septembra ili iduću godinu. Ali, najveći im je problem što Nemci, kao njihovi najbrojniji gosti, još uvek imaju stroge mere izolacije na povratku iz Turske u Nemačku, pa još čekaju rasplet te situacije nadajući se gostima iz Azije.

I Egipat će svoje hotele i bazene otvoriti tek 1. jula, a kako bi podstakli goste na dolazak do kraja novembra, putnici ne moraju uzimati vize, a smanjiće i naknade avio-kompanijama.

Sve u svemu, na Mediteranu će se ovog leta, čini se, svako kupati i sunčati na svojoj obali.

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.