PLEMENITI METAL NE GUBI VREDNOST: Zlato juri prema istorijskom maksimumu, pandemija mu diže cenu

Cena zlata od kada je počela zdravstvena kriza zbog pandemije COVID-19 neprekidno raste i danas je na svetskom tržištu dostigla 1.772 dolara za uncu (31,1 gram) čime se približava istorijskom maksimumu od 1.900 dolara koliko je koštala jedna unca tog plemenitog metala 2011. godine

Predstavnik brokerske kuće Momentu Nenad Gujaničić rekao je za Betu da cena zlata najviše raste kada su najveća neizvesnost i kriza u društvu iz raznih razloga, a ovoga puta zbog pandemije.

"Za vreme krize 2008. godine panika i cena zlata su brže rasli jer je bila veća potražnja", rekao je Gujaničić.

Dodao je da zlato kao resurs nema prinos kao akcije ili obveznice, ali u krizi štiti vrednost imovine investitora.

 

 

Gujaničić je rekao da će se cena zlata kretati zavisno od toka krize, odnosno ako se pandemija smiri i ekonomija počne ubrzano da se oporavlja cena zlata će se stabilizovati. 

"U trenutnu cenu zlata već je ukalkulisano dosta rizika", rekao je Gujaničić.

Investitori u svetu u velikim krizama kupuju zlato u fizičkom obliku i polugama, pločicama ili nakitu, ali u Srbiji je to, prema njegovim rečima, redak način štednje jer je komplikovanije čuvati ga nego akcije i obveznice. 

"U Srbiji su nerazvijeni finansijski instrumenti i nema ni par hiljada ljudi koji traže alternativne načine štednje, kao što je investiranje u zlato, pa se uglavnom štedi novac u bankama, ili ulaže u nekretnine. 

Dodao je da se u Srbiji više ulaže u akcije stranih kompanija nego u zlato, mada je i taj broj ljudi zanemarljivo mali.

Prema rečima vlasnika brokerske kuće, "Jorgić broker" Branislava Jorgića u vreme ekonomske ili političke krize investitori ulažu u zlato da bi sačuvali vrednost imovine pošto uštedjevina u novčanoj valuti može da izgubi na vrednosti zbog pada kursa novčane jedinice.

 

 

 

 

"U Srbiji nije razvijena infrastruktura i nisu uvedeni standardi da bi moglo da se trguje zlatom na Beogradskoj ili Produktnoj berzi", rekao je Jorgić. 

Ljudi u Srbiji vole zlato i kupuju ga oblikovanog u zlatnike, a retki, koji imaju novac kupuju poluge ili pločice u inostranstvu i tamo ih i čuvaju.

U brokerskoj kući "Ilirika" rekli su da klijentima pružaju mogućnost da trguju zlatom na svetskim berzama, putem finansijskih instrumenata koji prate cenu zlata.

Narodna banka Srbje (NBS), koja čuva deo deviznih rezervi u zlatu, kupila je, kako su naveli u toj instituciji, na medjunarodnom tržištu u oktobru 2019. godine devet tona zlata, najvišeg kvaliteta.

"NBS je svoje rezerve zlata povećala na tada rekordnih 30,3 tone", naveli su u NBS.

Dodali su da je prosečna cena po kojoj je u oktobru kupljeno zlato u inostranstvu iznosila 1.503,16 dolara po finoj unci, a poredjenja radi, prosečna cena zlata u prvoj polovini 2020. godine bila je oko 1.646 tokom juna oko 1.735 dolara.

 

 

 

 

"NBS otkupljuje poluge zlata i iz domaće proizvodnje od kompanije Zidjin kuper u Boru redovnom dinamikom, nije prodavala zlato od 2005. godine", kazali su u centralnoj banci. 

Ukupna vrednost zlata u deviznim rezervama NBS iznosi oko 1,59 milijardi evra ili 1,80 milijardi dolara.

NBS trenutno raspolaže sa 31,56 tona zlata, čije učešće u ukupnim deviznim rezervama iznosi oko 11,4 odsto. 

Od ukupne količine zlata u trezoru NBS se nalazi oko 68 odsto, dok se oko 32 odsto nalazi na računima NBS u inostranstvu.

"Zlato kupljeno na medjunarodnom tržištu u oktobru 2019. godine čuva se u inostranstvu bez troškova", naveli su u NBS.

 

 

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.