MUNJEVIT RAST VREDNOSTI ZLATA I SREBRA: Samo u poslednja četiri meseca skuplje za četvrtinu

Plemeniti metali poslednjih nedelja su na meti kupaca. Svetske ekonomije koriste različite pristupe za efikasno upravljanje ogromnim izdacima potrebnim za ponovno pokretanje svojih privreda. Ogromna količina kapitala iscurila je kroz centralne banke i njihovu vrlo fleksibilnu monetarnu politiku.

Kao rezultat toga, svedoci smo povećanja cena i zlata i srebra. Od prvog dana u junu, kada se zlato trgovalo na nižim 1.671 do sadašnjih 1.812 dolara, cena po unci zlata porasla je za oko 125 dolara, što je oko 6,9 odsto neto dobiti u oko mesec i po, piše Seebiz.

Samo u poslednja četiri meseca unca zlata na svetskim tržištima poskupela je za gotovo četvrtinu, s oko 1.475 dolara krajem marta na više od 1.810 američkih dolara gde joj se cena kreće proteklih nekoliko dana. Najvišu nominalnu cenu zlato je dosegnulo krajem 2011. godine.

 

 

Srebro je takođe dobilo zamah. Srebro je u poslednjih sedam nedelja poskupelo za 2,20 dolara, ili 11,1 odsto vrednosti u ovom kratkom vremenu. Više od polovine proizvodnje srebra odlazi u smeru industrije, najviše u solarni sektor. Industrijska roba, poput baznih metala, imala je nagli rast tokom poslednja tri meseca, a cena srebra takođe je počela da odražava taj porast.

Fundamenti koji su cenu zlata i srebra drastično podigli već su stvorili potrebno okruženje kako bi plemeniti metali nastavili da rastu i možda trguju iznad rekordne cene.

Sigurno je da će posledice pandemije trajati duže ako se ne stvori vakcina. Takođe je jasno da će direktni rezultat velikih izdataka zemalja širom sveta - koji imaju za cilj da pomognu svojim građanima i ekonomski podstaknu pokretanje privreda - imati negativne efekte u godinama koje dolaze.

 

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.