KUPOVINA DIZELAŠA, DA ILI NE? Na njihovoj strani je ekonomičnost, a evo šta je protiv njih!

Anti-kampanju dizelašima prave brojne nove dažbine i sve veća promocija hibrida i električnih automobila, ali je velika ekonomičnost vožnje i dalje na njihovoj strani...

Mišljenje o automobilima sa dizel motorima poslednjih godina sve više se menja. Dizelaši su, za nekoliko poslednjih decenija, prešli put od najvoljenijih i najštedljivijih, do prokazanih zagađivača i najviše oporezovanih automobila, piše Telegraf.

Tako je, na primer, uz plan o potpunoj elektrifikaciji kompletnog voznog parka do 2040. godine, Velika Britanija još u aprilu 2018. godine podigla visinu dažbina za dizelaše. Nemačka, Francuska i još neke zemlje uvele su restrikcije kretanja.

 

 

Ovakve mere imaju za cilj da nateraju vlasnike starijih dizelaša, koji su mnogo veći zagađivači od aktuelnih modela, da odustanu od njihove dalje upotrebe. To se naročito odnosi na sredine u kojima je zagađenost vazduha velika.

Iako to sa dizel motorima kod nas još nije slučaj, država je počela da subvencioniše kupovinu električnih i automobila na hibridni pogon.

U situaciji u kojoj se, čini se, sve okreće protiv dizelaša, s pravom se postavlja pitanje da li bi, u takvim okolnostima, uopšte i trebalo razmatrati kupovinu automobila sa dizel motorima.

U pomenutoj Velikoj Britaniji su sve do skoro, polovina registrovanih automobila na godišnjem nivou bili dizelaši. O zemljama kao što je Srbija i ostale države regiona, u koje se "sliva" ogoman broj polovnih automobila sa zapada ne treba trošiti reči. Među njima je veliki procenat dizlaša prethodnih generacija, koji su mnogo veći zagađivači od savremenih.

Proterani iz centara

Azotni oksidi koje proizvode dizel motori glavni su izazivači zagađenja. Što su motori stariji to ih više proizvode. Zato se oni najstariji odavno proteruju iz centara velikih gradova, dok se onim savremenijim, na osnovi merenja izduvnih gasova, propisuje iznos dažbina koje vlasnici moraju da plate prilikom registracije vozila.

 

 

Zanimljivo je, međutim, da iako dizel motori proizvode veću količinu štetnih izduvnih gasova, njihova emisija ugljen-dioksida (CO2) je generalno manje u odnosu na vozila sa benzinskim motorima. Ovo ne važi za mnogo starije dizele, proizvedene pre uvođenja Euro standarda 1992. godine.

Dizel motori su postali dosta čistiji posle 2011. godine, kada su usvojeni Euro 5 standardi, sa kojima je počela i ugradnja DPFs filtera koji eliminišu 90 odsto štetnih čestica.

Euro 6 dizel motori, koji su u automobile ugrađuju od 2015. godine, najčistiji su dizelaši ikada. Pored DPFs filtera, opremljeni su sistemima koje većinu azornih oksida iz motora pretvaraju u "bezazleni" azot i vodu.

Kada se sve to uzme u obzir, plus sve veće subvencije koje vlade zemalja dodeljuju za kupovinu ekoloških vozila, sa pravom se postavlja pitanje da li se danas isplati kupiti dizleaša?

Anti-kampanja i efekti

Mišljenja su različita, a brojni propisi i sve veća promocija hibrida i električnih automobila, podstiču negativno raspoloženje prema dizelašima.

Međutim, na njihovoj strani i dalje je velika ekonomičnsot vožnje, pa kada se odnos novca datog za gorivo i broja pređenih kilometara uzme u obzir, kupovina automobila sa dizel motorima deluje razumnije od kupovine benzinca ili hibrida.

 

 

A anti-kampanja koja se latentno vodi protiv dizelaša, dovodi do toga da su, na nekim tržištima, popusti na nove automobile sve veći, kako bi se apsorbovali efekti većih dažbina koji im se nameću.

Postoji još jedna stvar. Naime, koliko god da su današnji dizel motori čisti, savremenim DPF filterima mnogo manje odgovara gradska vožnja, nego vožnja po otvorenom putu. Oni se, naime, pri sporijoj vožnji i manjim brzin brže i češće zapušavaju.

Čišćenje DPF filtera nije uvek moguće izvesti, a zamena nije baš jefitna. A najgore u svemu, po vazduh koji udišemo, je kada se sa "dobrog polovnjaka" dizelaša, umesto nešto skuplje opravke, filter i katalizator potpuno uklone…

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.