ISTI ZAJAM, ISTI ROK, A RAZLIKE I DO 80.000: Ako uzimate keš kredit od bankara tražite dva ključna podatka

Ne dozvolite da vas bankari zamajavaju procentima i izrazima koje ne razumete * Tražite da vam kažu iznos rate, ali i celokupnu sumu koju ćete na kraju vratiti

Finansijske probleme građani danas uglavnom rešavaju tako što podižu gotovinske kredite. Prema poslednjim podacima, dug građana za gotovinske zajmove premašio je onaj za stambene, jer za keš kredite trenutno duguju 4,2 milijarde evra. U proseku svaki stanovnik Srbije duguje 1.163 evra.

 

 

Ukoliko vam je kredit jedino rešenje, pre nego što ga podignete dobro se raspitajte o uslovima, a prema rečima stručnih sagovornika Zaštitnika potrošača, najvažnije je da vam bankar da dva ključna podatka - kolika će vam biti rata i koliko će vas na kraju zaista koštati taj kredit.

Ekipa Zaštitnika potrošača proučila je ponudu dinarskih keš kredita u osam banaka sa našeg tržišta i ono što smo mogli da zaključimo jeste da nije svejedno gde ćete pozajmiti novac, jer na cifru od 500.000 dinara, koju ćete otplaćivati 60 meseci, razlike dosežu i po nekoliko desetina hiljada dinara (pogledajte grafiku).

Preispitajte se

Finansijski stručnjak i urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac rekao je da potrošači kod uzimanja keš kredita najviše moraju da povedu računa o tome da li su finansijski sposobni da ih isplate do kraja.

- Ljudi se kod kredita opterećuju brojnim stvarima koje nisu preterano bitne. To da li je kredit u dinarima ili evrima je realno svejedno. Keš krediti su obično u dinarima, stambeni i oni za automobile u evrima, i tu je jedina razlika što se za devizne plaća učešće od 20 odsto, a za one u domaćoj valuti ne.

 

 

Druga stvar kojom se potrošači preterano opterećuju jeste kamata i tu ih banke uhvate kao "zmija žabu" jer im serviraju brojke koje ljudi ne razumeju. Zbog toga ne treba nasedati na te trikove, kamata je samo ovoliko ili onoliko, nego jasno pitate u banci tri pitanja - koliko mene košta da uzmem kredit, kolika će mi biti mesečna rata i koliko ukupno novca treba da vam vratim. I tada dolazimo do onoga najvažnijeg, na šta svi ljudi sa kreditima treba da paze, a to je da li mogu tu mesečnu svotu da vraćaju određeni broj godina - rekao je Uzelac.

Bolje je štedeti

Sa njim se slaže i ekonomista i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić, koji ističe da je najbitnije da se potrošač ne preoptereti. On napominje i da je bolje podići kredit na više godina pa ga prevremeno vratiti, nego na manje pa doći u problem da nemaš za ratu.

- Podizanje kredita nije lako jer ni stručnjaci ne mogu da predvide šta sve može da se desi za pet godina, a kamoli građani. Međutim, ljudi moraju koliko je god to moguće da paze da ne uđu u zajam koji će ih preopteretiti.

 

 

Svi mi znamo sa koliko novca baratamo mesečno i moramo da balansiramo da ti izdaci za kredite, minuse i kartice ne ugroze naš budžet i funkcionisanje. Kad je reč o dužini otplate, uvek savetujem da se bira manja rata i duži period otplate jer nam to daje fleksibilnost. Lako ćemo mi otplatiti pre vremena kredit, a mnogo je veći problem ako preforsiramo sebe visokom ratom pa nemamo da vratimo - smatra Grubišić.

Foto: Informer/Zaštitnik potrošača

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs