MARKO JE ŠTEDEO 100.000 U DINARIMA, A PETAR ISTO TOLIKO U EVRIMA! Marko je u junu dobio 340 evra više, EVO KAKO!

Štednja u Srbiji nastavlja da raste uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i neizvesnosti izazvanoj korona virusom, što nedvosmisleno ukazuje na nastavak poverenja stanovništva u stabilnost domaćeg finansijskog sistema, kažu iz Narodne banke Srbije.

Dinarska štednja je krajem juna 2020. godine dostigla rekordnih 85,5 milijardi dinara, a u poslednjih osam godina, od juna 2012, gotovo je upetostručena , odnosno povećana za čak 67,9 milijardi dinara, saopšteno je iz NBS.

Više od polovine ukupnog rasta, ili 34,2 milijarde dinara, ostvareno je u poslednje tri godine, ističu iz centralne banke.
Dodaju da to potvrđuje da su monetarna, finansijska, fiskalna i makroekonomska stabilnost, koje su u prethodnom periodu postignute i koje se uspešno održavaju - bile preduslov za poverenje građana u domaću valutu i bankarski sistem.

I devizna štednja u proteklih osam godina beleži rast, iako nešto umereniji u odnosu na dinarsku štednju. Ona je sa 7,9 milijardi evra s kraja juna 2012. godine povcehana na 11 milijardi evra na kraju juna ove godine.

ŠTA DA RADITE AKO POSUMNJATE DA IMATE FALŠ NOVAC? Najviše se falsifikuje hiljadarka i jedan apoen evra!

Kontinuirani rast dinarske i devizne štednje, napominju iz NBS, ostvaruje se u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročenu štednju stanovništva i, u poslednja četiri meseca, u uslovima krize izazvane virusom korona, što dodatno potvrđuje da je poverenje građana u bankarski sistem Srbije na visokom nivou.

Najnovija analiza NBS još jednom je potvrdila da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama.

Foto: Pixabay

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i reoročavane u periodu od osam godina pokazala je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2020. godine dobio skoro 39.500 dinara (oko 340 evra) više nego da je u istom periodu položio na deviznu štednju evre u protivvrednosti navedenog iznosa od 100.000 dinara.

I u slučaju oročavanja štednje na godinu dana, bez zanavljanja, u poslednjih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i to u čak 98 posto posmatranih godišnjih potperioda.
Recimo, štedisa koji je od prošlog juna štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u junu 2020. preko 2.600 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Do istog zaključka se dolazi i kada se isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju posmatra na kraće, ali i na duže rokove.
U slučaju oročavanja štednje na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u preko 86 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Iz NBS naglašavaju da je veća isplativost dinarske štednje rezultat postignute i održane monetarne stabilnosti, niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru, I syabilnosti makoekonomskog sistema.

PRETI NAM NESTAŠICA JEDNE NAMIRNICE, SKAČU CENE! Loši vremenski uslovi izazvali haos

Isplativnost se ogleda i u višim kamatnim stopama na dinarsku štednju u odnosu na deviznu, kao i u povoljnijem poreskom tretmanu štednje u domaćoj valuti, jer se na kamatu po osnovu dinarske štednje porez ne plaća, dok se na kamatu po osnovu devizne štednje u evrima plaća porez od 15 posto.

U centralnoj banci podsećaju i na sve blagovremeno donete mere u periodu pandemije, koje su doprinele sigurnosti građana i očuvanju privredne aktivnosti.

Narodna banka Srbije poručuje da će kao I do sada, u saradnji s Vladom, nastojati da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom s javnošću i ubuduće doprinosi procesu dinarizacije, posebno stavljajući akcenat na dinarsku štednju.

 

Pratite Zaštitnik potrošaca na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošaca na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.