IMATE NOVAC I NE ZNATE KAKO DA GA UVEĆATE? Postoje dva rešenja, a jedno je duplo isplativije

Iako je najveći deo ove godine protekao uz pandemiju koronavirusa, štednja građana u bankama je nastavila da raste i to naročito u dinarima.

Za razliku od njih, nominalne kamatne stope na deviznu štednju za kratke periode oročenja jedva prelaze nulu, dok se za duže periode kreću oko jedan odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije od 3. avgusta, dinarska štednja je u odnosu na kraj prošle godine porasla za 8,2 odsto, a devizna za 1,8 odsto.

Sa ovim povećanjem, dinarski ulozi građana u bankama dostigli su sumu od 86,1 milijardu dinara. Veća štednja u domaćoj valuti je inače trend već godinama, jer se dobit na dinarsku štednju, za razliku od devizne, ne oporezuje, a veće su i kamatne stope na ovu vrstu štednje.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za Tanjug ocenjuje da je rast dinarske štednje potpuno razumljiv pošto je kurs dinara stabilan.

OD 1. SEPTEMBRA NIŽE RATE ZA KREDITE? EU objavila podatak koji će biti važan i za građane Srbije

"Nadam se da će, uz mere koje propisuje NBS, kurs i dalje ostati stabilan. To stvara poverenje u domaću valutu i građanima odgovara da štede u valuti u kojoj i primaju plate, a da pritom ne strepe i ne zavise od oscilacije kursa strane valute", kaže on.

Dodaje da se samim tim što su kamate na dinarsku štednju znatno veće, a inflacija mala i godinama se kreće ispod dva odsto, više isplati štedeti u domaćoj valuti.

To pokazuje i analiza NBS o isplativosti štednje oročene na godinu dana i reoročavane u periodu od osam godina, od juna 2012. do juna 2020.

Analiza pokazuje da bi štediša koji je štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja, dakle u junu 2020. godine dobio skoro 39.500 dinara ili oko 340 evra više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.

Pratite Zaštitnik potrošaca na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošaca na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.