POZAJMIŠ 50.000, VRATIŠ 68.000 DINARA! Ovu pozajmicu uzmite od banke samo ako baš morate, u suprotnom ODRAĆE VAS

Kamata na dozvoljeno prekoračenje ide i do 36 odsto, a ako uletite u crveno, i do 78 procenata. Ovaj bankarski zajam uzmite samo ako morate, upozoravaju stručnjaci

Dozvoljeni i nedozvoljeni minus su najskuplje pozajmice u bankama, pošto kamate na dozvoljena prekoračenja idu i do 36 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije. A ukoliko se desi da izgubite kontrolu nad računom, pa uletite u u nedozvoljeni minus, kamate se kreću i do 78 odsto!

Šta to znači u praksi? Ako ste u dozvoljenom minusu u visini jedne plate celih godinu dana, to će vas koštati i do 18.000 godišnje. A ako vam se dogodi da uletite u crveno u iznosu od 10.000, to će vas koštati i do 7.800 dinara godišnje.

OD 1. SEPTEMBRA NIŽE RATE ZA KREDITE? EU objavila podatak koji će biti važan i za građane Srbije

Kamate se značajno razlikuju od banke do banke, a podaci NBS pokazuju da je prosečna kamata na nivou svih 25 banaka u Srbiji za dozvoljeno prekoračenje u junu iznosila 28,9 odsto, a za nedozvoljeni minus 35,5 odsto.

Samo u nuždi

Zbog ovih gorepomenutih brojki stručnjaci savetuju da dozvoljeni minus koristite samo u krajnjoj nuždi i da ga pokrijete što je brže moguće. Takođe, oni savetuju da je mnogo jeftinije ako vam zatreba novac, uzmete neki manji, kratkoročni kredit.

U Narodnoj banci Srbije poručuju građanima da bi trebalo da ih koriste samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.
- Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni - ocenili su u NBS.
Napominju da to, ipak, ne znači da građani ne treba da koriste tu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose imajući u vidu koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.

Sistem kazne

Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, ocenjuje, da se generalno visina kamatnih stopa na razne bankarske proizvode određuje prema riziku i kreditnom rejtingu zemlje. Objašnjava da je kamata uvek odraz rizika i da banke moraju da ga zaračunaju, a posebno kada je reč o takozvanom "vrućem novcu" i minusu.

Foto: Zastitnik potrosaca

- Tu banka nema instrument obezbeđenja i zaštite i to mora da ima svoju cenu. Zato korisnici treba da budu svesni toga, kao i da su im na raspolaganju i drugi bankarski proizvodi poput gotovinskih kredita i slično - naveo je Grubišić.
Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku i član Saveta guvernera NBS, komentarišući iznose kamata na nedozvoljeni minus kaže da se ograničenja jednostavno moraju penalizovati kako ne bi svi dužnici prekoračivali ograničenje.
- To je princip penalizovanja i jeste najskuplji - ocenio je Kovačević.

Pratite Zaštitnik potrošaca na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošaca na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs