PRŽENI KROMPIR SA E DODACIMA! Šta sve zapravo sadrži čips i šta je najopasnije u popularnoj grickalici

Čips je po originalnom receptu samo tanko sečeni krompir koji je kratko pržen u vrelom ulju. To je ubedljivo najpopularnija grickalica na svetu.

Na srpskom tržištu trenutno se mogu naći čipsevi kod kojih je sadržaj gotovo istovetan, a osnovna razlika je u tome u kom su ulju prženi. Izbor ulja zavisi od običaja zemlje proizvodnje. U zemljama bivše SFRJ godinama se koristilo suncokretovo ulje za pripremu hrane, pa tako i za industrijsku proizvodnju čipsa.

Korišćenje palminog ulja je novijeg datuma u Srbiji i to je posledica globalnog trenda porasta upotrebe ovog ulja u industriji hrane. Palmino ulje na mnogo je načina drukčije od ostalih vrsta standardnih uljarica, jer pretežito sadrži 40%-50% zasićenih masnih kiselina, zbog čega je vrlo stabilno, što znači, prikladno za kulinarsku obradu, pogotovo prženje, prosto rečeno teže oksiduje, pa se moze ispržiti više krompira u istoj količini palminog ulja nego toni suncokretovog ulja.

KOLIKO MOGU DA STOJE JAJA, A KOLIKO KAFA? Sve ima rok trajanja, OSIM JEDNE NAMIRNICE!

Amerikanci i Britanci se žestoko spore oko toga ko je prvi napravio čips. U Sjedinjenim Američkim Državama drže se priče da je čips nastao 1853. godine u jednom restoranu u Saratogi, dok u Britaniji tvrde da se čips pominje još 1822. u kuvaru Vilijama Kičnera.

Sve komponente koje ulaze u sastav čipseva čije smo deklaracije popisali u našim prodavnicama, za Zaštitnik potrošača objašnjava dr Stevan Blagojević, tehnički rukovodilac Instituta za opštu i fizičku hemiju.

SADRŽAJ ČIPSA

KROMPIR
Većina proizvođača koristi krompir sa domaćih njiva.
 

BILJNO ULJE
Suncokretovo ili palmino.
 

STABILIZATOR E471
To je glicerid masnih kiselina i on potiče iz industrijskog ulja za prženje, gde ima ulogu stabilizatora.
 

POJAČIVAČI AROME E621, E635
Koriste se mononatrijum-glutaminat, natrijum-ribonukleotid, dinatrijum-inozitat, dinatrijum-guanilat. Pojačivači aroma su komponente koje utiču na naš senzorni osećaj ukusa na taj način što pojačavaju ukus hrane kroz receptore jezika. Postoje ozbiljne stručne rasprave oko dodavanja svih pojačivača aroma. Idealno bi bilo da su dodate arome sušeno povrće. Proizvođači koji ne stavljaju pojačivače aroma često to navode na ambalaži formulacijom "bez veštačkih pojačivača aroma" ili sličnim navodom, jer je opšte mišljenje da je takva hrana zdravija, mada je, s druge strane, istina da hrana koja sadrži pojačivače ima mnogo manje soli.
 

SILICIJUM-DIOKSID
Sredstvo protiv zgrudnjavanja. Silicijum-dioksid je sredstvo u prahu koje se dodaje da se komadi čipsa ne bi slepili međusobno, da ne bi tokom transporta napravili grudvu. Funkcioniše tako da ima veliku aktivnu površinu, pa pokupi višak ulja i vlage u sebe i tako prividno osuši površinu čipsa. Osušena površina se ne slepljuje. Smatra se apsolutno bezbednim dodatkom 
 

REGULATORI KISELOSTI
Limunska kiselina i jabučna kiselina. Dodatak jedne ili druge kiseline ima ulogu u pojačavanju ukusa, jer se smatra da naš mozak prepoznaje kiseli senzorni nadražaj kao jači ukus od običnog. Praktično, taj ukus koji ima pozadinsku notu kiselosti duže pamtimo i rađe mu se vraćamo.
 

ASPARTAM
Kod jednog proizvođača ("Čipsi vej"), u čipsu sa kečapom, zastupljen je i veštački zaslađivač aspartam, kao deo kečapa.
 

FENILALANIN I GLUTEN
Zakonska obaveza je isticanje fenilalanina i glutena, jer su potencijalni alergeni. Fenilalanin je deo veštačkih zaslađivača, a gluten je protein koji se nalazi u pšenici, odnosno brašnu.

 

Pratite Zaštitnik potrošaca na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošaca na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs