DA LI DUG U KREDITNOM BIROU STOPIRA I KREDITE NA ČASNU REČ? Ovo pitanje muči sve koji su se obradovali pozajmicama od 90.000

Kada je u drugoj polovini avgusta Narodna banka Srbije (NBS) usvojila meru kojom će građani moći da podignu kredit u banci u kojoj ne primaju platu ili penziju, najčešće postavljano pitanje kol-centru i na društvenim mrežama banke bilo je da li se gledaju podaci u Kreditnom birou.

Iz ovoga je jasno da su za kredit od 90.000 dinara zainteresovani upravo oni koji su u Kreditnom birou u „crvenom”, to jest imaju neki registrovan dug koji im uskraćuje mogućnost novog zaduženja.

Banke još nisu ponudile klijentima pomenuti kredit, a mnoge i neće. U banci s početka priče rekli su da, bankarskim jezikom rečeno, „takav proizvod neće ni imati u ponudi zato što ne mogu da prihvate izjavu dužnika bez drugih sredstava obezbeđenja”. Podsećaju da se keš kredit odobrava samo onima koji imaju redovna primanja, platu ili penziju, i da bi to bilo odstupanje od pravila. A neće ni da preuzmu rizik, piše Politika.

Upravo je rizik ključna reč u opredeljenju da li će banke u praksi uvrstiti ovu vrstu zajma u svoju ponudu. Ako dužnik ne vrati zajam, pitanje je da li se banci isplati, s obzirom na sudske troškove i cenu rada pravnika, da uteruju na sudu taj dug.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je ovakav zajam na časnu reč ili na lepe oči, kako su ga mediji prozvali, za njega sporan iz mnogo razloga. U svet finansija uvodi se instrument izjave da se kredit uzima pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, bez drugih sredstava obezbeđenja.

ŠTA SE DESILO S KREDITIMA "NA REČ"? Svi pohrlili u banke po 90.000, a evo šta ih je tamo dočekalo

“Ova mera nepotrebno muti vodu i ne vidim nikakvu korist od nje. Pravi samo štetu i banci i dužniku. Kakva je težina te izjave? Banke nisu zaštićene dovoljno, a klijent ipak negde postaje krivično odgovoran. Oni za koje se pokaže da su u Kreditnom birou loši dužnici neće moći da dobiju tih 90.000 dinara. Ako neko može da uzme kredit u drugoj banci, on može i u svojoj i obrnuto. Jedini motiv da neko uzme kredit u drugoj banci vidim ukoliko je u njegovoj banci kamata veća nego u nekoj drugoj. Mada su sada kamate ujednačene”, kaže Grubišić.

Inače, podaci o neizmirivanju ili kašnjenju obaveza prema bankama Kreditni biro evidentira tri godine, nakon čega se podaci brišu. Novi kredit banke najčešće odobravaju godinu dana nakon izmirenja duga.

KAKO DA IZRAČUNATE NOVU RATU KREDITA? Bliži se kraj moratorijuma, a za ceh odlaganja su ključna dva FAKTORA

Neurednost, to jest docnja, u izmirivanju obaveza građana predstavlja dospelu neizmirenu obavezu od 60 i više dana. Na primer, docnja po kreditu nastaje kada fizičko lice ne izmiri dospelu ratu po osnovu kredita u roku od 60 dana, računajući od dana dospeća rate ili kada nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ne izmiri u pomenutom roku, računajući od dana nastanka nedozvoljenog prekoračenja.

Izveštaj Kreditnog biroa smatra se urednim ukoliko klijent nije trenutno u docnji u iznosu većem od 1.000 dinara.

Narodna banka Srbije je ranije navela da banke i nadalje imaju obavezu da na sveobuhvatan način upravljaju svim rizicima koji proizlaze iz njihovog poslovanja, tako da će biti dužne da i prilikom odobravanja ovakvih kredita prethodno procene da je reč o kreditima manje rizičnosti, pri čemu će uzimati u obzir sve karakteristike konkretnog pravnog posla i sve relevantne okolnosti za odobravanje ovakvih kredita (u pogledu iznosa, roka dospeća i drugih faktora).

Pratite Zaštitnik potrošaca na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošaca na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.