KAMATE NA KREDITE NIKAD NIŽE, ALI... Do kada će trajati jeftino zaduživanje kod banaka?

Jeftino zaduživanje građana i privrede kod banaka potrajaće još neko vreme, a koliko će taj period trajati zavisi od brzine ekonomskog oporavka od pandemije korona virusa, procenjuje generalni sekretar Udruženja banaka Srbie (UBS), Vladimir Vasić.

“Izvesno je da oporavak privrede ne može biti jako brz, što znači da još duže vreme možemo očekivati niske kamatne stope, kako bi novac bio što dostupniji i preduzećima i građanima”, kaže Vasić.

Dodaje da upravo zato i Euribor ima negativnu vrednost i nalazi se na istorijskom minimumu.

“Većina kredita kod nas vezana je za Euribor i direktna posledica biće pad kamata, odnosno smanjenje mesečnih rata, i za postojeće i za nove kredite”, navodi on i podseća da još od globalne krize iz 2008. godine gotovo neprekidno traju napori za oživljavanje privrede.

Vasić podseća, u intervjuu za novi broj Magazina biznis, da sličnu politiku vodi i Narodna banka Srbije, koja je referentnu kamatnu stopu smanjila na 1,25 posto sa nivoa od 2,25 procenata, koliko je ona iznosila početkom 2020. godine.

Komentarišući rad banaka u uslovima aktuelne zdravstvene krize, ističe da kreditna aktivnost ni u jednom trenutku nije prestajala, što je dobra vest koja govori da kriza nije izazvala potpunu blokadu u poslovanju i životu naših ljudi.

OPREZ! PREVARA JE U TOKU! Ako ovo uradite, ostaćete bez svih para na računu

“Prema izveštaju Kreditnog biroa iz juna, u 2020. godini gotovinski krediti su porasli za 6,8 odsto. Masa stambenih kredita u odnosu na isti period prošle godine veća je za 10,4 odsto”, precizira Vasić.

Dva moratorijuma na otplatu dugova bankama, kako bi se pomoglo građanima i privredi u uslovima smanjenih prihoda usled pandemije, po njegovom mišljenju su ispunila svoju svrhu.

 

 

“Sudeći po dosadašnjim efektima, u toj nameri se uspelo. Vrednost obaveza koje su banke odložile iznosi oko tri milijarde evra i to je zaista veliki iznos novca koji je na određeni način ubačen u novčane tokove, odnosno ostao je u rukama klijenata banaka”, navodi Vasić.

Smatra da nivo problematičnih kredita (NPL) u bankama neće zbog korona krize porasti do rizičnog nivoa.

 

 

OPREZ! NE PRIMAJU SVI TRGOVCI ČEKOVE SVIH BANAKA! Da li je moguće naterati ih da omoguće odloženo plaćanje svima?

“U prethodnim godinama NBS i banke u Srbiji uradile su zaista mnogo na smanjenju udela NPL-ova i pokazalo se sjajnim što je to urađeno pre krize. Sa 31. decembrom 2015. udeo docnje u ukupnoj sumi bankarskih kredita iznosio je 18,6 odsto, a zahvaljujući nizu mera, na kraju juna ove godine taj procenat bio je svega 3,6 odsto. To je odlična polazna pozicija i zato ne verujemo u rizično povećanje loših plasmana”, rekao je Vasić.

Ocenjuje, takođe, da srpski bankarski sistem u 2021. godinu ulazi sa vrlo pozitivnim poslovnim okruženjem.

“Mi smo prethodnih godina rešili nekoliko neuralgčnih tačaka, kao što su rizični plasmani i pitanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima. U novu godinu ulazimo sa stabilnim i organizovanim bankarskim sistemom, sa stabilnom valutom koja omogućava predvidivo planiranje, sa dobrim makroekonomskim pokazateljima i najavom visokog rasta”, kaže Vasić.

Zaduženost građana i privrede je, po njegovom mišljenju, takva da ostavlja još dosta prostora za razvoj kreditnog poslovanja.

“Digitalizacija je ozbiljno započeta i takođe omogućava ubrzani rast ovih usluga. To su razlozi zbog kojih sa velikim optimizmom čekamo 2021. godinu”, poručuje generalni sekretar UBS, Vladimir Vasić.

Pratite Zaštitnik potrošaca na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošaca na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.