UZ KREDIT MASNO NAPLAĆUJU SVE I SVAŠTA! Kad deru u Sberu, oni nemaju meru!

* Obrada kredita, mesečno administriranje, osiguranje kod NKOSK-a, samo su neki od troškova kojih se ova banka nije odrekla uprkos brojnim presudama u korist klijenata * Ukoliko ste pozajmili 1.000.000 dinara sa rokom otplate od 60 meseci, to će vas u ovoj banci, mimo kamate, koštati 106.800 dinara

Uprkos tome što se svake nedelje izrekne na desetine presuda u korist klijenata koji su tužili banke zbog naplate nezakonitih troškova i što su gotovo sve banke odlučile da ih izbace iz aktuelnih ponuda kredita, u Sberbanci su rešili da nastave da "deru kožu s leđa" potrošačima kao i do sada.
Naime, Sberbank je jedina banka u kojoj u svakom kreditu koji trenutno imaju u ponudi, uz nominalnu kamatu naplaćuju bar jedan sporni trošak.
Tako u njihovom Kreditu za penzionere plaćate mesečno administriranje, u Keš kreditu, Auto kreditu i Kreditu za refinansiranje plaćate i mesečno administriranje i obradu kredita, a u Stambenom kreditu vam naplate mesečno, obradu kredita i na sve to i osiguranje kod NKOSK-a (pogledajte okvir). Uz to, ova banka ne samo što nezakonito naplaćuje mesečno administriranje kredita već cena ove usluge zavisi od iznosa koji podignete, što je potpuno nelogično s obzirom na to da je posao službenika identičan za svaki iznos.

Tako, primera radi, neko ko je podigao 300.000 dinara uz mesečnu ratu plaća "trošak" administriranja 660 dinara, onaj ko je podigao 1.000.000 dinara mora da izdvoji dodatnih 1.710 dinara, dok potrošač koji je uzeo 2.000.000 dinara samo za ovu "uslugu" svaki mesec mora da izdvaja neverovatnih 3.210 dinara! Dakle, ukoliko ste pozajmili 1.000.000 dinara sa rokom otplate od 60 meseci, to će vas koštati 106.800 dinara.
Da sve bude gore, Sberbanka, pored naplate svih mogućih nezakonitih troškova, pravi i veliki privredni prestup jer cenu mesečnog administriranja Stambenog kredita izražava u evrima, što je neustavno i nelegitimno pošto je u Srbiji dinar jedina priznata valuta i sredstvo plaćanja!

Foto: shutterstock/Informer

Predsednik udruženja "Efektiva" kaže da su troškovi za obradu kredita, kao i troškovi za administriranje kredita nezakoniti.
- Kao prvo, klijent ne zna šta predstavljaju troškovi za obradu kredita, niti administriranje. Šta klijenti plaćaju, papir koji se utroši? Kako to banka prati ili administrira kredit? Da ne govorimo o tome što se ti troškovi različito naplaćuju i zavise od pozajmljenog iznosa, a posao je potpuno isti. Uporedimo dva kredita - jedan na iznos od 1.000 evra, a drugi na iznos od 10.000 evra. Banka na oba kredita naplati, recimo, jedan odsto iznosa, što znači da na prvom kreditu zaradi deset evra, a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao. To je nemoguće! To je dokaz da banka nema stvarne troškove, već je njihov jedini motiv da zaradi - kaže on i dodaje:

- Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ovo se može podvesti i pod nepravičnu ugovornu odredbu koja pravi značajnu nesrazmeru na teret potrošača. Ako već plaćamo kamatu, zašto bismo plaćali dodatne troškove? Stav Vrhovnog suda je da banke mogu da naplaćuju samo stvarne troškove. Kamata treba da bude jedina zarada banke, a sve ostalo moraju da obrazlože. A to ne mogu, jer su u pitanju fantomski, nepostojeći troškovi. U nekim su čak sporovima sudovi tražili bankama da dostave dokumentaciju šta to zapravo oni naplaćuju, ali to nisu uradili. Svakako, pozivam ljude da nam se jave i da tuže banke i ostvare svoja prava, jer se ovi sporovi uglavnom na sudu dobijaju bez poteškoće. Onaj ko tuži banku, taj može da očekuje svoj novac nazad, a onaj ko se ne odluči na taj korak, taj neće ni dobiti ništa - kaže on i dodaje da već postoji nekoliko potvrđenih presuda Vrhovnog kasacionog suda u korist potrošača koji su tužili banku zbog troška osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević istakao je da ova banka krši zakon po više osnova, a uz to pravi i privredni prestup jer cene nekih usluga obračunava u evrima i da bi nakon kolektivnih tužbi morali da reaguju nadležni organi i da ih nateraju da obeštete sve potrošače kojima naplaćuju ove nezakonite troškove.
- Stvoreni su uslovi da banke misle da mogu da se ponašaju kako god hoće. Predugo su mezimci svih država, zaštićeni su kao beli medvedi i uz to vrše ogroman pritisak na sudove i sudije koje postupaju u predmetima protiv njih. I primer ove banke pokazuje da oni misle da im je u potpunosti dozvoljeno da ne poštuju važeće tržišne i ekonomske zakone i da posluju kako god oni hoće. Naravno da ne smeju da naplaćuju ništa od tih izmišljenih i nezakonitih troškova, za koje ni sami ne umeju da objasne šta tačno klijent plaća. Uz to, čak i da postoji osnov da se naplaćuje administriranje kredita, a ne postoji, nikako ne bi smeli da u taj trošak uračunavaju i procenat od iznosa kredita. Administriranje je administriranje, ista "radnja" za svaki kredit, i ona ne može nekome biti 10 puta skuplja ako je uzeo 1.000.000 dinara u odnosu na onoga ko je podigao 100.000 dinara - kaže Bogosavljević i dodaje:

- Takođe, nezakonita je i obrada kredita i ljudi masovno dobijaju na sudu banke zbog toga. Slična situacija je i sa osiguranjem kod NKOSK-a, gde su takođe sudovi uvek na strani potrošača. Pored svih ovih nezakonitih troškova, moram da napomenem da ova banka pravi i privredni prestup jer kod stambenog kredita cenu administriranja iskazuje u evrima, što je neustavno i nelegitimno, pošto je dinar jedino sredstvo plaćanja u našoj zemlji.

Foto: shutterstock/Informer

Bogosavljević tvrdi i da je veliki broj građana i firmi shvatio koliko su krediti nepovoljni, tako da sada banke koriste ljude koji nemaju izbor i moraju da uzmu pozajmicu.
- Mislio sam da će pandemija koronavirusa nešto poboljšati i olakšati za potrošače, a dogodilo se obrnuto. Banke su na najpodliji način iskoristile ovu pandemiju tako što su povećale sve troškove i dodatno "poskupele" kredite. Veliki broj ljudi i firmi je to shvatio i ne uzima ih, ali banke zato sada koriste one ljude koji nemaju izbor i moraju da podignu kredit i na njima masno zarađuju - objasnio je Bogosavljević.
Do zaključenja ovog izdanja od Sberbanke nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.