Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Sport
UEFA drakonski kaznila Srbiju! Protiv Nemačke na tribinama deca i gostujući navijači
109. 10. 2026. u 18:18
209. 10. 2026. u 18:18
Vesti
Plaćanje na rate bez kamate, al' zamalo?! Uvedena još jedna bankarska naknada kojom je prekršen zakon
Brojni klijenti koji su iskoristili pogodnost plaćanja karticama na rate bez kamate bili su šokirani kada su shvatili da im banka uz svaku ratu naplati i naknadu koja se kreće od 50 pa do 200 dinara
Plaćanje karticama na rate bez kamate, koje u ponudi ima većina banaka, obradovalo je mnoge potrošače, sve dok nisu shvatili da ih ova pogodnost košta.
Brojni klijenti bili su šokirani kada su shvatili da im banka uz svaku ratu naplati i naknadu koja se kreće od 50 pa do 200 dinara. Prema rečima stručnjaka, na ovaj način banke krše Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o oglašavanju, jer reklamiraju kreditne kartice kojima plaćate beskamatno, ali vam ipak naplaćuje dodatne troškove, za koje nemaju opravdanje!
Naš čitalac Gojko Petronijević iz Novog Sada jedan je od brojnih koji su nam se javili zbog pomenute naknade koju im je banka naplatila.
Više od kamate
Ja sam na 8.000, koliko košta kosilica, dao još 1.200 dinara, što je 15 odsto, što je više nego bilo koja kamata na kredit
Gojko Petronijević
- Kupio sam kosilicu za travu kreditnom karticom i razdelio plaćanje na šest mesečnih rata, jer su mi rekli da je to beskamatno. Do sada nisam koristio kreditne kartice upravo zbog velikih kamatnih stopa i mislio sam da je "čist račun duga ljubav". Da nije trebalo ni sad da verujem bankama i njihovim uslugama, pokazalo se kada sam shvatio da meni uz svaku ratu skidaju još po 200 dinara - priča ovaj ogorčeni kupac, kome su u banci rekli da je reč o naknadi za aktivno zaduženje, koje mu nije bilo predočeno.
- Dakle, ja sam na 8.000, koliko košta kosilica, dao još 1.200 dinara, što je 15 odsto, što je više nego bilo koja kamata na kredit.
Savić: Klasična obmana
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za Zaštitnik potrošača da su banke dužne da obaveste svoje klijente kakve naknade im naplaćuju, a ne da im kamatu naplaćuju po principu "nije šija, nego vrat".
- Ovo je skandalozno ponašanje banaka i tome mora da se stane na put. Građanima bi trebalo da bude jasno da banke žele da zarade i da ne postoji nijedna besplatna usluga, ali bi one, s druge strane, morale da jasno naglase šta ljudima naplaćuju. To da li će kamatu da nazovu naknadom, dodatnim troškom ili kamatnom masom, to potrošače ne treba da zanima. Ono što je svim klijentima važno jeste koliko novca će da potroše. Zbog toga svaka ponuda banke treba da bude transparentna, jer se u suprotnom radi o klasičnoj obmani potrošača - kaže Savić.
Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača kaže da je upoznat sa ovim problemom i da je i sam upao u bankarsku zamku kada mu je banka naplaćivala dodatni trošak kada je koristio beskamatno plaćanje na rate.
- Banke očigledno hrane gnev ljudi! Konkretno, građani moraju da shvate da za ovo postoje elementi obmanjujuće poslovne prakse, a pošto se i reklamiraju da je beskamatno, onda i prevarnog oglašavanja. Zbog toga bi trebalo da reaguje Narodna banka Srbije i da uvede sankcije bankama koje ovako posluju. Znači banke krše Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o oglašavanju. Tu bi Tržišna inspekcija morala odmah da reaguje i kazni banke koje ovako posluju - smatra Nikolić.
On dodaje da bi pod hitno trebalo da se pooštre propisi koji se tiču oglašavanja i da, ukoliko banke već naplaćuju neke naknade za plaćanje karticom na rate, trebalo bi to jasno da naglase na svom sajtu ili da pošalju obaveštenje klijentima.
- Da stvar bude gora, banke koriste i potrošačke navike kako bi od svojih klijenata uzeli što više novca. Ukoliko već uvode neke troškove, moraju da nađu način da obaveste svoje klijente, jer to nije mali trošak. Vi ćete proizvod platiti i 20 odsto skuplje - dodaje on.
NBS: Najviše pritužbi na banke zbog kredita
U prvih šest meseci ove godine u Srbiji rešene su 1.393 pritužbe korisnika finansijskih usluga, od čega se najviše njih, 62,3 odsto, odnosilo na postupanje banaka, a 37,3 odsto na društva za osiguranje, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).
Ostale pritužbe ticale su se davalaca finansijskog lizinga, njih 0,2 odsto, a po 0,1 odsto se odnosilo na postupanje platnih institucija i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Kada je reč o pritužbama na banke, rešeno je njih 868, a korisnici su se, prema izveštaju NBS, na banke najviše žalili zbog njihovog postupanja oko kredita, 58,8 odsto, zatim platnih računa i usluga, 24 odsto, te platnih kartica, 13,2 odsto pritužbi.
U istom periodu rešeno je 519 pritužbi korisnika na postupanje društava za osiguranje, a najveći broj ovih pritužbi se odnosio na autoodgovornost - 35,6 odsto i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja - 19,7 odsto.
Iz Narodne banke podsećaju da je postupak zaštite prava pred NBS potpuno besplatan, pošto ni finansijska institucija na koju se klijent žali ni Narodna banka ne naplaćuju naknade niti bilo kakve druge troškove za postupanje po prigovorima, pritužbama ili predlozima za posredovanje.
Crna Gora
U CRNOJ GORI UHAPŠEN ŠEF RUSKE INFORMACIONE MREŽE "RIBAR": Milogorci u akciji podilaženja Zapadu
109. 10. 2026. u 12:33
209. 10. 2026. u 12:33
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.