RAZBIJAMO MIT O OMILJENOJ DEČJOJ POSLASTICI KOJU VOLE I ODRASLI! Evo šta sadrži!

Analiza je pokazala da u kremovima na našem tržištu sadržaj šećera ide čak do 57 odsto, a biljnih ulja 31. Kakao, lešnik i mleko u prahu čine minimalni udeo u ovoj poslastici

Roditelji, da li znate šta u stvari dajete deci kada im dopustite da se zaslade kremovima? Nećemo pogrešiti ako kažemo da je to skoro isto kao da ste im dali ulje (palmino, sojino, suncokretovo) zaslađeno gomilom šećera. Ova dva sastojka čine skoro 90% sadržaja omiljene poslastice mnoge dece, ali i odraslih. Lešnik, kakao, mleko u prahu čine najmanji udeo ovog slatkiša.

Zaštitnik potrošača analizirao je ovu poslasticu, i to šest uzoraka - "nutelu", "eurokrem", "cipiripi", "fineti", "cica macu" i "linoladu". Pre svega, zanimao nas je udeo šećera, lešnika i kakaoa. Svi pomenuti proizvodi su deklarisani kao jestivi krem na bazi kakaoa i lešnika.

Foto: Shutterstock

Analize su nam pokazale da je najveće odstupanje u uporednoj analizi udeo lešnika, koji se kreće od 1,2 do 13 odsto. Većina kremova je bliža donjoj granici, tako da ne čudi podatak što svaki od njih ima dodate emulgatore i arome koji su zaduženi za ukus koji osetimo dok ih jedemo. Ubedljivo najmanje lešnika ima "Pionirov" krem "cica maca", dok je u vrhu "nutela" sa 13%.

Foto: Informer

S obzirom na to da je udeo šećera u ovim slatkišima čak i do 57% (na 100 grama proizvoda unosimo čak 57 grama šećera), ne treba mnogo mudrosti da zaključimo kako konzumacijom kremova vrlo lako možemo da prekoračimo preporučeni dnevni unos od 25 grama, a koji je propisala Svetska zdravstvena organizacija.

Zasićene masti

Količina mleka u prahu varira, pa ako ste mislili da ga u najskupljoj "nuteli" ima najviše, ispostavilo se da nije baš tako, jer ga u duplo jeftinijem "finetiju" ima skoro dvostruko više. Proizvođači nisu izdašni ni kada je reč o kakaou, čiji udeo se kreće od 3% ("linolada"), pa do 7,4% ("nutela").
Kada je reč o sadržaju ukupnih ulja, on je približno isti (oko 31%), ali se razlikuje sadržaj zasićenih masti, kao i poreklo masti. Upravo su te zasićene masti jedan od najvećih neprijatelja ljudskog organizma ako se unose spolja. Jer naše telo je sposobno da proizvede sve potrebne količine zasićenih masti, tako da nije potrebno da ih unosimo kroz ishranu.

Kardiolog Svetislav Nastić objašnjava zašto su zasićene masti svrstane u lošu kategoriju.
- Imaju veoma negativne efekte na kardiovaskularni sistem. Zasićene masti dolaze uglavnom iz mesa, morskih plodova, piletine sa kožom, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda od punomasnog mleka. One se mogu naći i u hrani biljnog porekla kao što su kokos, ulja od kokosa ili palmino ulje. One povećavaju ukupni holesterol tako što podižu štetni LDL - objašnjava dr Nastić.

Foto: Informer

Specijalista opšte prakse dr Snežana Stajić upozorava da su ovi slatki namazi izuzetno štetni i opasni po ljudski organizam, pogotovo kod dece, koja ih najviše jedu.
- Svakodnevna upotreba ovih slatkih kremova, koji su puni šećera, zasićenih masti, emulgatora, boja, kalorija i ulja, može dovesti do začepljenja krvnih sudova, rane gojaznosti, kvarnih zuba... Deca posebno treba da se čuvaju jer su takve namirnice za njih nezdrave i štetne i ne bi trebalo uopšte da ih jedu - ističe dr Stajić.

Prema njenim rečima, najveći problem je što roditelji uopšte ne razmišljaju u ovom smeru, pa svojoj deci daju takve stvari za doručak.
- Zato je neophodno da se odmalena i deca, ali i njihovi roditelji, edukuju od strane pedijatara i nutricionista koliko su pojedine namirnice, bez obzira na to što ih većina voli i jede, zapravo opasne i štetne po naše zdravlje - naglašava naša sagovornica.

Hiperaktivnost

Nutricionista Jovana Srejić slaže se da treba izbegavati unošenje preterane količine šećera, a za Zaštitnik potrošača objašnjava i zašto:
- Uglavnom je poznato da slatkiši napunjeni šećerom značajno podižu glikemiju, odnosno šećer u krvi. To uzrokuje lučenje velike količine insulina, pa nastupa nagli pad šećera u krvi i odmah zatim javlja se želja za novom količinom slatkiša. Dakle, pokreće se začarani krug. To sve može uzrokovati gojaznost, ali i dijabetes.
Kako kaže naša sagovornica, šećer smanjuje aktivnost imunog sistema (bela krvna zrnca su čak 40 odsto manje efikasna u ubijanju bakterija), što počinje 30 minuta nakon konzumiranja slatkiša i traje i do četiri sata.

- Ako se radi o deci, može doći do promene ponašanja deteta, koje postaje hiperaktivno, kada nivo adrenalina postaje deset puta viši od normalnog i ostaje visok čak i do pet sati nakon konzumiranja slatkiša. U ekstremnim slučajevima dolazi i do pojave agresivnosti. Takođe, detetu je smanjena pažnja, otežano je učenje. Treba, naravno, imati u vidu da nisu svi jednako osetljivi na šećer, ali najveći procenat dece je izuzetno osetljiv. Najosetljivija grupa su predškolci, kojima se mozak intenzivno razvija i raste, što ih čini posebno osetljivim - zaključuje Srejićeva i dodaje da preterani unos šećera svakako pospešuje i razvoj kardiovaskularnih bolesti.

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.