SAMOANALIZARANJE JE ŠTETNO! 6 negativnih navika koje treba da izbegavate!

Sasvim je besmisleno analizirati sopstvenu ličnost, dok je veoma korisno analizirati svoje postupke i strategije ponašanja u kontekstu ciljeva koje ste postavili i kojima težite

Ljudi su bića navike - najveći deo ponašanja koje obavljamo svakodnevno su naše navike, automatizovani obrasci ponašanja koji se odvijaju bez ulaganja mnogo svesnog napora, kaže psihoterapeut dr Vladimir Mišić iz savetovališta "Vaš psiholog" i opisuje šest mentalnih navika koje treba da promenite ako želite da se dobro osećate, volite sebe i budete mentalno zdravi.

(FOTO) ZAUSTAVITE U IME KOSMOSA KOJI ĆE VAM SE SUROVO OSVETITI! Verica Rakočević posetila Zlatibor, pa se RAZOČARALA: OVA LEPOTICA JE POSEČENA, KRVARI I JECA! ZBOG NJENIH REČI ĆETE ZAPLAKATI!

POMIRENJE NA POMOLU! Bred Pit gutao pogledom Dženifer na dodeli nagrada - pred svima je DRŽAO ZA RUKU! Snimak obišao svet (VIDEO)

 

Kontrola budućnosti

Odnosi se na iracionalnu potrebu da kontrolišemo događaje i okolnosti koji se nisu dogodili, a za koje pretpostavljamo da bi se mogli dogoditi. Zamišljanje da možemo da kontrolišemo buduće događaje koji se nisu dogodili predstavlja izraz anksioznosti. Svako uživljavanje u takve fantazije povećava i održava anksioznost.

Foto: Pixabay

Analiziranje grešaka iz prošlosti

Tipična je navika osoba koje su sklone depresiji. Analiziranje grešaka iz prošlosti se često pretvara u samooptuživanje i postavljanje sebi jednih te istih pitanja. Takva vrsta analize nije svrsishodna i stvara negativno raspoloženje. Bolje je sagledati šta možemo da uradimo sada umesto da se vraćamo na prošlost, naglašava dr Vladimir Mišić.

Samoanaliziranje

Samoanaliziranje je analiziranje vlastite ličnosti, vlastitog ja. To je jedna od najštetnijih mentalnih navika koja vas uvodi u negativno raspoloženje. Sasvim je besmisleno analizirati sopstvenu ličnost, dok je veoma adaptivno i korisno analizirati svoje postupke i strategije ponašanja u kontekstu ciljeva koje ste postavili i kojima težite.

MA, PRAVA SITNICA?! Džej Lo prošetala detalj vredan skoro DEVET MILIONA EVRA - sve oči bile su uprete u nju! Da li vredi toliko?! (FOTO)

Foto: Shutterstock

- Analiziranje vlastite ličnosti je dvostruki problem. Prvo, analizirajući sebe na taj način mi se identifikujemo sa negativnim emocijama, uverenjima i obrascima mišljenja. Drugo, samoanaliziranje je čin neprihvatanja, a poznato je da samo prihvatanje sebe vodi ka promeni - navodi psihoterapeut.

Analiziranje emocija dok ih osećate

Ako analizirate osećanja u momentu dok ih osećate, tako im se zapravo opirete. To dovodi do njihovog istrajavanja i stvaranja unutrašnjeg konflikta koji se popularno naziva stres. Mnogo bolje je da kada nešto osećate pustite da doživite to osećanje u potpunosti i bez otpora, a kada osećanje prođe onda razmislite o svemu i donesete odluke kako ćete postupiti. U emocionalnom stanju ljudi ne razmišljaju razumno, odmereno i fleksibilno i stoga nije mudro donositi odluke u takvom stanju. Razlog za to je povlačenje krvi (kada smo u emocionalnom stanju, krv se povlači iz prefrontalnog korteksa) iz dela mozga koji je odgovoran za razmišljanje, planiranje i odlučivanje.

NJEN RITUAL ŠOKIRAO JE SRBIJU! "Menstruacija je SVETA, ne treba je ZAUSTAVLJATI!" Umesto uložaka i tampona treba da... Pozvala žene da urade OVO! (FOTO)

Foto: Shutterstock

Dramatizovanje

Dramatizovanje predstavlja uživljavanje u emocionalna iskustva, što dovodi do njihovog preuveličavanja i intenziviranja. Hronično doživljavanje intenzivnih emocija nije zdravo, ni u mentalnom ni u fizičkom smislu. Ako doživljavamo jake emocije znači da je naša percepcija iskrivljena, da smo ostrašćeni, a to je posledica iracionalnog načina razmišljanja. Na telesnom nivou emocije predstavljaju telesno uzbuđenje (podizanje krvnog pritiska, pulsa, hormonalnih promena...), a česta uzbuđenost nije zdrava za naše telo i um.

(FOTO) ZAUVEK SE*SI! 'Očajna domaćica' pokazala DUBOKI DEKOLTE i oduševila fanove!

- Kada osetite neko osećanje, dozvolite mu da se ispolji, postanite ga svesni, ali nemojte se uživljavati u mentalne sadržaje koji to osećanje prate, dozvolite da osećanje dođe i prođe. Pokazatelj da smo mentalno zdravi i srećni jeste osećanje mira i unutrašnjeg balansa, a ne doživljavanje jakih emocija - sugeriše dr Mišić.

Foto: Shutterstock

Poređenje sa drugima

Ovo često dovodi do samoobezvređivanja, kriticizma, zavisti i nezadovoljstva sobom. Zašto nije pametno porediti se sa drugima? Zato što su ljudi različiti u svakom smislu, pa su takva poređenja nefer i nesvrsishodna. Svako ima svoju "karmu", svoje okolnosti, sposobnosti i uslove sredine koji utiču na njega ili nju. Najbolje je porediti se sam sa sobom. Koliko sam danas bolji nego juče? Takva vrsta poređenja motiviše i čini nas aktivnim, dok nas poređenje sa drugima demotiviše i čini pasivnim i bespomoćnim.