DRUŽENJE VAŽNIJE OD BUBANJA! Đaci se vraćaju u klupe, a PSIHOLOG SAVETUJE kako da što lakše prebrode POČETAK GODINE!

Najteže će opet biti prvacima, a kada su roditelji uplašeni i zbunjeni, ništa manje ne možemo očekivati od dece, smatra psihoterapeut Aleksandra Janković. Njen savet ukratko glasi - postoji nešto što je važnije od pukog memorisanja činjenica, a to je druženje sa vršnjacima i solidarnost u ovim "smutnim" vremenima

Deca sutra kreću u školu, a ono što je od epidemioloških mera izvesno jeste da će nastava krenuti normalno, da se đaci neće deliti u grupe i da će časovi trajati 45 minuta, s tim što će maske biti obavezne. Ipak, u vazduhu visi kombinovana i nastava onlajn ukoliko se situacija pogorša, kao i model semafora, gde će se škole, u zavisnosti od broja zaražene dece, razvrstavati u tri zone - zelenu, narandžastu i crvenu.

Najteže će opet biti prvacima, a kada su roditelji uplašeni i zbunjeni, ništa manje ne možemo očekivati od dece, smatra psihoterapeut Aleksandra Janković. Njen savet ukratko glasi - postoji nešto što je važnije od pukog memorisanja činjenica, a to je druženje sa vršnjacima i solidarnost u ovim "smutnim" vremenima.

Vreme brzo prolazi

- Pre svega, treba imati na umu da nije toliko važno u kojoj formi se odvija nastava. Deci treba sugerisati da škola jeste mesto gde se stiče znanje, ali se u školi formiraju i prijateljstva, komunicira se sa vršnjacima i stiču se socijalne veštine. Znači, treba je predstaviti kao celinu - kao instituciju gde se obavljaju zadaci, ali i kao podsticaj da se u njoj zabavljate, da imate radosti, bez obzira na to kakva je i kakva će biti situacija. Mnogi ljudi stiču prijatelje za ceo život upravo među drugarima iz školske klupe, a ova pandemija ne može da spreči nikoga od nas da oseti radost i uživanje u kontaktu sa nekim ko nam je blizak - kaže psihoterapeut Aleksandra Janković.

Foto: Shutterstock

Naša sagovornica dodaje da deci treba reći da život brzo prolazi i da nikada više neće biti u tim godinama, te da treba da se bore za to da im niko ne "ukrade" komad života.

Škola za 21. vek

Kada je reč o savladavanju gradiva u vanrednim okolnostima, koje će zahvatiti i treću školsku godinu, preporuka je da se stavi akcenat na ono što je najvažnije, mada je to pre svega savet za nastavnike...

- Bojim se da je obrazovanje još uvek postavljeno tako da se uči potpuno automatski, da se buba i tako godinama, a zapravo treba negovati pristup koji razvija mišljenje i kreativnost, namesto prostog memorisanja činjenica. Naravno, neke stvari moraju da se znaju, ali komunikacija može da bude drugačija, otvorenija, postavljena tako da đaci ne budu samo pasivni subjekti - sugeriše naša sagovornica i dodaje:

Foto: Shutterstock

- Interaktivni pristup je nešto što je najvažnije. Vi ako kod dece ne uspete da razvijete mišljenje, da podstaknete rešavanje problema i mentalno angažovanje, vi niste mnogo toga učinili. Pa to su nekada radili dobri profesori kad, recimo, imate sav dostupni materijal, knjige, literaturu, ali treba na osnovu toga da napišete rad. To je u stvari napor, da napravite dobru selekciju, da integrišete podatke koji su tu, da sami izvučete zaključke...

Najteža je izolacija

Psihoterapeut se osvrnula i na psihološke elemente pandemije, koje, kako kaže, nikako ne smemo da zaboravimo:

- Virus jeste tu, ali tu su i mnoge druge bolesti sa kojima smo se mi suočavali. Ovo će na neki način biti obeležje našeg sveta, ali nije tako poražavajuće i nije tako onesposobljavajuće kao što se u prvi mah činilo. Jako je važno da deca (uz roditelje) neguju sebe, da razvijaju sebe, uključujući i fizički aspekt, da vode zdrav život, da budu u boljoj formi. Jer, susret sa virusom nije isti kada neko ima fantastičan imunitet i kada su kod nekoga stvari drugačije postavljene - navodi naša sagovornica i poručuje:

Foto: Shutterstock

- Rukovodite se onom čuvenom izrekom starca Tadeja: Kakve su ti misli, takav ti je život. Ljudi koji su preokupirani bolešću, koji to prenose na decu, zapravo odmažu i sebi i detetu... U redu, nije prijatno i lagodno, ali baš zato škola i to druženje sa vršnjacima mogu predstavljati odličan način borbe sa nametnutim okolnostima. Najteže su samoća i izolacija, ljudima je to uvek bila najveća kazna. Čim postoji mogućnost komunikacije, međusobno jadanje i kukanje, čovek onda nema utisak da samo on ima taj problem. Bude mu lakše, jer su druženje i solidarnost vrsta terapije i izduvni ventil.