ISTINA čuva DUŠU! Psihoterapeut otkriva KAKO OSTATI 'NORMALAN' u vanrednim vremenima!

Otkad je zvanično nastupila pandemija, ne postoji osoba koja nije osetila strah i zabrinutost za svoj život ili život svojih najbližih, za egzistenciju, posao, budućnost. Kako postati i ostati "normalan" u vanrednim i svim drugim vremenima, objašnjava psihoterapeut Nebojša Jovanović

U poslednjih 18 meseci, otkad je zvanično nastupila pandemija, ne postoji osoba koja nije osetila strah i zabrinutost za svoj ili život svojih najbližih, za egzistenciju, posao, budućnost. Kada se na to nadovežu porodični problemi, usamljenost, nedostatak osećaja smisla i životne ispunjenosti, problemi u partnerskim odnosima, stresovi na poslu ili životne krize, čini se da je mentalno zdravlje krhkije nego ikad. Kako postati i ostati "normalan" u vanrednim i svim drugim vremenima, objašnjava psihoterapeut Nebojša Jovanović.

Nađimo se na sredini

- Danas je teško dati preporuku za druženje, za ono što inače ljudima smanjuje napetost i strah, jer s druge strane, imate poruke da se izbegava druženje, okupljanje, tako da sada ispada da je to kontraproduktivno. Imam utisak da se mediji i medicinska struka danas uopšte ne bave mentalnim zdravljem, već samo fizičkim. Ljudi se plaše da komuniciraju, da priđu, da se poljube, zagrle... Da urade ono što bi mi psiholozi inače preporučili - kaže Nebojša Jovanović.

Foto: Shutterstock

Mentalni aspekti upravo nisu u skladu sa onim zdravstvenim, dodaje naš sagovornik.

- Sa mentalnog aspekta ljudi bi trebalo, uz sve mere opreza (ako vidite da je neko bolestan, da kašlje), da se viđaju, druže, da pričaju o stvarima. Jer sad ima puno društvenih tema, sve je uzburkano i to ljude muči. Baš to bi trebalo da se razmenjuje, jer kad se dele mišljenja, čoveku je lakše da iz sebe izbaci napetost i strah - sugeriše psihoterapeut.

Uprkos tome što se korona kao tema nameće svakodnevno...?

- Korona jeste dosadila i Bogu i narodu, ali treba da pričamo o našim reakcijama i strahovima. Ljudi onda obično kažu "pa dobro nije to baš tako kao što izgleda, pa ne padaju baš mrtvi po ulicama, jeste, ima slučajeva, ali bolesti i smrti je bilo i pre" - navodi Nebojša Jovanović.

Foto: Shutterstock

Ako imate spolja zastrašivanje, onda ljudi međusobno kroz razgovor mogu da se pozovu na realnost, naglašava psihoterapeut.

- Takođe je važno da niko ne dramatizuje, da niko ne pravi oko toga podelu... Ljudi se sada kada komuniciraju, kad, na primer, razgovaraju na društvenim mrežama, dele na vakcinisane i nevakcinisane, umesto da poštuju tuđi izbor. Poštovanje i uvažavanje bi bilo najbolje, jer, oni koji su ostrašćeni, u jednom ili u drugom smeru, oni najviše uznemiravaju - opominje Jovanović i dodaje:

- Treba znati, i to bi bila neka preporuka, da kad god odemo u neku krajnost: "ma nije ništa" ili "ovo je strašno", te krajnosti obično nisu realne. To je jedna od osnova mentalnog zdravlja - krajnosti nisu realne, svaka krajnost je neki poremećaj. "Sve je super, tra-la-la" kad neko razmišlja, a nije tako, ili "sve je strašno, propašćemo", a takođe nije tako. I jedni drugima i samima sebi ljudi ne treba da prenose krajnost, nego realnost, a realnost je negde između.

Revidirani Arhimed

Kada je reč o opštim preporukama za očuvanje mentalnog zdravlja, tu nema previše mudrosti, naglašava naš sagovornik. Za psihičku stabilnost dovoljne su tek dve "sitnice".

- Kao što svako ljudsko biće hoda na dve noge, tako i psihološki hodamo na dve noge. Te "noge" ili oslonci su naša sposobnost za rad i sposobnost za ljubav. Za opšte mentalno zdravlje dobro je da jačamo jednu i drugu sposobnost. Prvo, da se osećamo kompetentnima, jer ćemo onda imati manje strahova i problema vezanih za posao, da radimo u kontinuitetu, da se usavršavamo, da budemo vredni, da radimo, a ne da očekujemo sedmicu na lotu. Drugo, da na neki način zrelo postupamo u ljubavi, to je takođe veština, a ne sad se zaljubim, pa nekog volim - objašnjava psihoterapeut.

Foto: iStock

Pored toga, ključni osnov mentalnog zdravlja jeste da čovek ima orijentaciju ka istini, tj. realnosti, a ne ka umišljanju, i da živi na svoj račun, a ne na tuđ, odnosno da ni emocionalno ni finansijski ne pokušava da zavisi od nekoga, smatra naš sagovornik.

- Treba da živimo okrenuti realnosti, istini, kakva god ona bila. Imam jedan zakon, popularan u mom terapijskom pristupu, koji liči na Arhimedov i kaže ovako: svaka laž uronjena u psihu ili um, istiskuje onu količinu mentalnog zdravlja koja je jednaka zapremini te laži - objašnjava Jovanović.

A laži su mnogobrojne, od onih sitnih do velikih...

- Imamo, u stvari, epidemiju laži, koja je opasnija po mentalno zdravlje nego virus kovida po fizičko. Mislim i da je više ugroženo mentalno zdravlje nego fizičko, samo što niko nije proglasio pandemiju mentalnih bolesti. Nevezano za koronu, ljudi svašta izjavljuju, pa čak i javno, ono što nije tačno - kaži samo ono što ti odgovara, ponovi ga hiljadu puta i to će biti prihvaćeno kao istina. To se prenosi i privatno, porodično, jer svi mi živimo u društvu, u svetu medija, i onda se na taj način uče loši obrasci ponašanja - poručuje Nebojša Jovanović.