CVEKLA JE LEK ZA SVE! Sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, štiti srce i krvne sudove, leči ANEMIJU i još mnogo toga!

Jedna od najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, štiti srce i krvne sudove, leči anemiju i povišen holesterol, jača imunitet i ima antikancerogena svojstva

Za cveklu kažu da je u stanju da popravi većinu onoga što je u organizmu pokvareno. Poreklom sa obala Sredozemlja, bila je poznata još starim narodima, koji su shvatili da im pomaže u lečenju malarije, gripa, te regulisanju krvnog pritiska. Danas se smatra jednom od najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura, koja sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, štiti srce i krvne sudove, leči anemiju i povišen holesterol, jača imunitet i ima antikancerogena svojstva.

Pet na dan

Iako je mnogima najukusnija kuvana, nema dileme, cvekla je najzdravija ako nije termički obrađena. Termičkom obradom dužom od 15 minuta gubi nutritivne vrednosti, a njih nije malo. Pored vitamina C, sadrži redak vitamin B12, kao i gotovo sve minerale - kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor...

Crvena boja cvekle potiče od antocijana, moćnog zaštitnika od bolesti koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerogeno. Osim toga, potvrđena je i njena lekovitost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba, a prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i procesa starenja. Osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain, koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre.

Cvekla je izuzetno korisna u lečenju malokrvnosti, posebno kod dece, jer sadrži visok procenat gvožđa. Zahvaljujući celulozi i pektinu, kojih ima u izobilju, povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost). Ipak, da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima, treba pojesti pet srednjih glavica cvekle.

Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je takođe delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i povoljno deluje na metabolizam. Od kilograma cvekle dobije se oko 700 mililitara soka. Sprema se tako što se cvekla tanko oljušti, sitno izrenda i prelije medom i sokom od limuna. Kad ova smesa malo odstoji, dobro se procedi i pije se u gutljajima celog dana.

Koren ili list

Svi smo navikli da se jede samo crveni deo cvekle, odnosno koren. Iako je on najzdraviji, ne treba zanemariti ni zelene listove. Sadrže betakaroten, kalcijum i gvožđe, a mogu se pripremati poput blitve ili spanaća. Nekada davno jelo se samo lišće, a koren je, zbog mogućnosti čuvanja, korišćen isključivo kao lek.