BORBA za BEBU je TIMSKI RAD! Psiholog savetuje KAKO DA SE SUOČITE sa teškoćama sa začećem i NEPLODNOŠĆU!

Neplodnost pogađa iznenađujuće veliki broj parova - baš kao i u Evropi, svaki šesti par u Srbiji ima teškoće sa začećem - i može da ostavi veliki negativan uticaj na psihičko zdravlje

Za neke žene trudnoća se odvija brzo i lako, bez napora i bez mnogo planiranja. Za druge to može da bude dug i iscrpljujući proces, otežan neuspelim pokušajima i skupim intervencijama. Neplodnost pogađa iznenađujuće veliki broj parova - baš kao i u Evropi, svaki šesti par u Srbiji ima teškoće sa začećem - i može da ostavi veliki negativan uticaj na psihičko zdravlje, kaže mr Anđelka Jelčić, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog". Iskustvo saznanja o neplodnosti slično je doživljaju gubitka, a šok, frustracija, tuga, bes, gubitak samopouzdanja, anksioznost i depresija deo su uobičajenih reakcija.

Foto: Shutterstock

- Tretmani za neplodnost mogu izazvati različita osećanja, koja se rapidno smenjuju, ne dozvoljavajući osobi da se na njih adaptira. Svakog meseca mogu se smenjivati nada, ljutnja, razočaranje, tuga, krivica. Tokom ovog perioda par može da odgurne prijatelje i porodicu, sve one koji ih konstantno podsećaju na problem. Zato je korisno potražiti podršku, kao i biti upućen u očekivane psihičke reakcije. Poznavanje okidača, uticaja različitih faktora, potencijalnih posledica, može porodici da sačuva resurse za dalju borbu - savetuje mr Anđelka Jelčić.

Manje vredni

Problem nastaje kada plodnost postaje toliko centralna za određivanje ženinog identiteta, ili identiteta para, da prerasta u opterećenje, dodaje psihoterapeut.

- Znatno viši nivo stresa doživljavaju žene čiji muževi ne prihvataju testiranje, gde se po automatizmu krivica stavlja na ženu, kao i žene koje su odbačene od strane svoje porodice, ili na bilo koji način obeležene. Veliki broj žena prolazi kroz situacije povišenog stresa usled izloženosti pitanjima i komentarima zbog kojih se osećaju manje vredno, odbačeno, stigmatizovano ("Nemate decu, pa kad planirate, šta vas sprečava?", "Nemate čak ni decu!", "Ona mora da bude zdrava i da se čuva jer ima decu."). Ovakvi komentari se izuzetno negativno odražavaju na psihičko zdravlje i žena i muškaraca, stavljajući ih u neravnopravan položaj, u kom osećaju kao da njihov život manje vredi zato što nisu roditelji - ukazuje mr Anđelka Jelčić.

Njene vs njegove reakcije

Iako je proces lečenja neplodnosti i sticanja potomstva stresan i za muškarce i za žene, studije pokazuju da žene imaju mnogo viši nivo stresa, emocionalnih problema, više su upućene na procese lečenja, ulažu mnogo više da bi ostvarile potomstvo.

Foto: Shutterstock

- Žene imaju doživljaj da neplodnost znatno utiče na njihov svakodnevni život i tragaju za više podrške, dok se muškarci osećaju mnogo više odgovornima. Oba pola imaju doživljaj nepravde, žene češće osećaj ljubomore prema onima koji imaju decu, dok su muškarci zabrinuti oko gubitka kontrole i reakcije partnera na neplodnost. Žene osećaju neplodnost kao direktan atak na njihovu ličnost, dok muškarci menjaju smisao svog "ja" kroz reakcije njihovih supruga - navodi naša sagovornica.

Kako umanjiti stres

Postoji nekoliko načina na koji možete da umanjite stres i istrajete u borbi za potomstvo, dodaje mr Anđelka Jelčić:

* Socijalna podrška. Bliske emocionalne veze, prijatelji, društvene organizacije ili grupe podrške uvek su odlična potpora za umanjivanje stresa. Traženje, otvorenost za prihvatanje i razmena iskustava mnogim parovima pomažu da uspešno prebrode ovaj period, bez ulaska u krizu.

* Podrška partnera. Neosuđujući, neetiketirajući stav prema neplodnosti treba da imaju oba partnera. Usmeravanje na problem (problem je problem, nije osoba problem) omogućava i pronalaženje rešenja.

* Prihvatanje neplodnosti kao izazova koji će se prevazići pre nego prihvatanje neplodnosti kao gubitka. Čak i kada je dijagnoza neplodnosti takva da situacija ne može da se promeni, porodica i dalje može da prihvati izazov koji je stavljen pred njih traganjem za alternativnim rešenjima ili planiranjem zajednice bez potomstva.

Foto: Shutterstock

* Plansko, na problem fokusirano ponašanje, pozitivne procene lične snage i snaga partnerstva i dostupnih resursa umanjuju stres. Nasuprot ovome, snažno povezivanje buduće sreće i zadovoljstva sa plodnošću, kao i bežanje ili izbegavanje kontakata negativno se odražavaju na psihičko zdravlje.

* Strukturisanje vremena, koje uključuje svakodnevnu rutinu, zdrave fizičke aktivnosti, kontakte sa bliskim osobama i odlazak na posao, uvek je od pomoći za snižavanje nivoa stresa. Vreme koje nema jasnu strukturu uvek je izvor dodatnog stresa. Ovo je važna činjenica, s obzirom na to da su žene često sklone da pripišu sebi krivicu za neplodnost zbog posla ili vremena posvećenog svojoj karijeri. Ovakav doživljaj kazne ženu pozicionira u ulogu žrtve, iz koje je teško pomeriti se. Posao nije izvor neplodnosti, kao ni stres. Neplodnost je ta koja izaziva stres, a ne obrnuto.

- U partnerskim relacijama neplodnost ne mora nužno da vodi ka problemima u komunikaciji i seksualnom odnosu. Međutim, ukoliko je stabilnost partnerskog odnosa već poljuljana, tada neplodnost može da bude ozbiljna pretnja po stabilnost braka. Viši nivo povezanosti doživljavaju parovi u kojima i muškarac i žena prihvataju borbu sa neplodnošću kao zajednički zadatak - poručuje mr Anđelka Jelčić.

DOKTOR ALEKSANDAR STEFANOVIĆ: Vakcina ne izaziva neplodnost!

Ovo su simptomi NEPLODNOSTI KOD ŽENA! Počnite da koristite ovih 6 SUPER-NAMIRNICA i šanse će se automatski povećati!

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.