AMERIČKI SATELITI "UHVATILI" RUSE, vidi se šta spremaju hiljade kilometara od Ukrajine! Više nema tajni, RAT OVDE UVELIKO TINJA, a kad se led otopi...
Podeli vest
Paralelno sa ratom u Ukrajini, Rusija je u velikoj ofanzivi na dalekom severu, snimili su to i zapadni sateliti. Šta se dešava na Arktiku?
Rusija širi svoje vojne baze na Arktiku, uprkos ratu protiv Ukrajine, tvrdi CNN, pozivajući se na novu seriju satelitskih snimaka koje je dobio od kompanije Maksar Tehnolodžis.
Vašington priprema teren za svrgavanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kako bi na njegovo mesto postavio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, izjavio je američki vojni ekspertb bivši obaveštajc američkog Marinskog korpusa Skot Riter. Istovremeno, američki njuz-magazin Newsweek objavio je tvrdnju kongresmena-republikanca Adama Kinzingera da je NATO u stanju da sa Rusima izađe na kraj za samo tri dana.
20.12.2022
20:37
Na snimcima se vide ruske radarske baze i piste koje su bile unapređene tokom prošle godine. Slike ne pokazuju dramatičan razvoj i širenje, već kontinuirani napredak u utvrđivanju i proširenju područja, za koje analitičari kažu da je od vitalnog značaja za odbrambenu strategiju Rusije, u vreme velikog pritiska na vojne kapacitete Moskve.
U isto vreme, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je krajem decembra u ekskluzivnom intervjuu za CNN izjavio da je sada "značajno jačanje ruske vojske na krajnjem severu", uz nedavne tenzije koje su dovele do toga da alijansa "udvostruči svoje prisustvo" kao odgovor.
#Russia is stepping up its military presence in the Arctic - CNN
The conclusions were drawn after reviewing satellite imagery obtained by CNN from Maxar Technologies, which shows a range of Russian radar bases and runways that have been upgraded over the past year. pic.twitter.com/Y0ARZocIIy
— Avia Pro - Breaking news (@avia_pro) December 23, 2022
Arktikje jedno od poslednjih neiskorišćenih područja na planeti. Šest zemalja okružuju Arktički okean: Rusija, Kanada, SAD, Danska, Norveška i Island. Oštra klima i niske temperature nisu pogodni za ljudski život što je dugo bila prirodna barijera za eksploataciju dalekog severa, ali klimatske promene ovo brzo menjanju.
Katastrofalni ekefti globalnog zagravanja menjaju sliku dalekog severa. Polarna kapa se topi i otvara put do resursa vrednih milijarde, od riba do fosilnih goriva i retkih minerala. Znaju to i Rusija i SAD, ali i Kina, Indija i još žešća trka za resurse mogla bi da počne upravo sa sve većim otopljavanjem i otapanjem severne kape što će učiniti prohodnim hiljade plovnih kilometara.
Foto: Reuters
Ruska vojska u arktičkom krugu
Dominacija Rusije
Trka je u punom jeku i za sada dominira Rusija. Postoje procene da će letnji led na Arktičkom okeanu potpuno nestati do 2035. godine. Sada je tokom leta već moguće da brodovi plove kroz Arktik prema Evropi i severnoj Aziji. Nove rute i te kako su kraće od ustaljenih trgovinskih puteva kroz Suecki i Panamski kanal.
Uz to, Arktik obiluje zalihama nafte, prirodnog gasa, mineralima i retkim metalima koji se nalaze ispod okeanskog dna. Procene se razlikuju, ali približno 16 odsto svetske nafte koja još nije iskorišćena i 30 odsto svetskog neotkrivenog gasa leži upravo pod severnom "kapom".
Region je podeljen na teritorijalne vode okolnih zemalja i njihovih eksluzivnih zona, područja obalskih voda dodeljenih svakog zemlji sa obalom koja je ekskluzivno njihova.
Teritorijalne pretenzije na ove vode i zone se preklapaju i odlučivanje ko ima pravo na njih postaje komplikovano, iako su pravila postavljena Konvencijom UN-a o pravima na moru (UNCLOS).
Ipak, Zapad je i ovde u strahu od najveće zemlje na svetu koja je shvatila da će topljenje leda na Arktiku u potpunosti otvoriti prolaz ka njenoj dugačkoj granici na severu, dugoj više od 24.000 kilometara.
Rusija je zato ponovo otvorila 50 starih vojnih baza na severu, dok je deset radarskih stanica poboljšano, a oformljene su i stanice za potragu i spasavanje. Prošireni su stari aerodromi i na njima su stacionirani modernizovani lovci MiG-31, kao i raketne baterije. U isto vreme, Severna komanda mornarice Ruske Federacije koja je zadužena za arktički region 2021. je postala jedna od pet vojnih distrikta, čime se naglašala važnost ovog strateškog područja.
Amerika i NATO
Sve ovo uticalo je i da i zapadne sile pokušaju da povećaju vojno prisustvo na Arktiku, što u ambijentu ekstremno niskih temperatura predstavlja izazov. SAD i saveznici imaju iskustvo u vođenju operacija na Arktiku još od perioda Hladnog rata, međutim, Zapad zaostaje kada je u pitanju vojno prisustvo, ističe Rojters.
Pentagon bi uskooro trebalo da objavi dokument o arktičkoj strategiji, u kojem će pokušati da bolje definiše kakvi su kapaciteti potrebni američkim vojnicima na opasno niskim temperaturama.
”Kada je zimi sve vreme mrak i 50 do 60 stepeni ispod nule ili čak i više, to je jednostavno brutalno”, rekao je zvaničnik za Rojters.
Agencija podseća da je Rusija od 2005. godine, osim što je ponovo otvorila desetine arktičkih vojnih baza iz vremena sovjetske ere, modernizovala svoju mornaricu i razvila nove hipersonične rakete dizajnirane za izbegavanje američkih senzora i odbrane. Prema nekim ekspertima, Zapadu će biti potrebno najmanje deset godina da sustigne rusku vojsku u regionu, ukoliko se odluči za to.
”Arktik je trenutno tamna oblast na mapi”, kazala je Ketil Olsen, bivša norveška vojna predstavnica u NATO-u i Evropskoj uniji, koja je sada na čelu “Andoeja spejs” norveške državne kompanije koja testira nove vojne i tehnologije za nadzor i lansira istraživačke projektile.
"Toliko je prostran sa retkim resursima za nadzor", navela je Olsenova.
Pentagon je postavio niz radara za rano upozoravanje od Aljaske do Grenlanda i Norveške. Poslednja, peta generacija borbenih aviona stacionirana je na Aljasci, a podmornice SAD-a i NATO-a redovno vrše operacije oko i ispod polarnog leda.
Američka mornarica povećala je i broj razrača na šest i redovno izvodi vojne vežbe. SAD i Norveška, NATO članice, imaju dogovor da američke baze mogu da se postavljaju na norveškom tlu. Američka vojska pravi zalihe municije, oružja i vozila u postrojenjima na severu te zemlje. Podsetimo, NATO je imao svoju najveću vojnu vežbu 2018. godine, sa više od 50.000 vojnika na severu Norveške.
Foto: Reuters
Konvoj američke vojske tokom vojnih vežbi na dalekom severu
Ove godine pokrenuo je vežbe "Hladni odgovor" na severu Norveške, seriju vojnih manevara na kojima su učestvovale desetine hiljada specijalaca za ratovanje na Arktiku, stotine vozila, aviona, helikoptera i brodova.
Za NATO saveznice, Giuk prolaz između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije ključna jeveza na Severnom Atlantiku. Tamo se takođe nalaze polja nafte i gasa, a ne treba smetnuti s uma da je Norveška sada najveći snabdevač Evrope gasom. Ulaskom Švedske i Finske u NATO, sedam od osam arktičkih država biće članice alijanse, ističe Rojters.
Usled tenzija, posebno posle diverzije na ruskim goasvodima Severni tok, Zapad strahuje da su riziku izloženi i komunikacioni kablovi i satelitski sistemi uključujući i sistem globalnog pozicioniranja (GPS) koji povezuje i civilne i vojne korisnike.
Za to vreme, Vašington kreće u snažnu "severnu ofanzivu". Američko ministarstvo odbrane instalira radarski sistem dugog dometa koji omogućava satelitima i drugim zemaljskim radarima da sarađuju na Aljasci, koji će, kako se tvrdi, ubuduće “moći da se pozabavi hipersoničnim projektilima”. Trebalo bi da bude završen 2023, ali su iz Agencije za raketnu odbranu odbili da komentarišu hoće li moći da presretne “cirkon”.
U isto vreme, Kanada je takođe izgradila pomorske baze za punjenje goriva na dalekom severu zemlje, dok region s mora nagledaju Arktički obalski patrolni brodovi (AOPS).
Kina i Indija traže svoj deo kolača
Kina i Indija takođe žele na Arktik. Peking ima stav da je područje od međunarodne važnosti i da ne može da pripada samo određenim zemljama. Kina je zbog toga napravila istraživačke brodove da ispitaju severne vode iznad Rusije. Takođe je poslala deset naučnih ekspedicija na Akrtik, a sada se razmatra gradnja nuklearno naoružanih ledolomaca.
Kina želi da se poveže sa Arktikom kroz svoju inicijativu Pojas i put. Ponudila je da kupi skandindavske luke, razmatrala je železničke veze od Finske do Kine, a jedna kineska kompanija kupila je staru švedsku podmornicu.
Kina je 2018. ponudila i da izgradi tri aerodroma na Grenlandu, a u martu 2021, Finska je odbila pomoć Pekinga da proširi svoje severne aerdorome kako bi kineski ratni avioni mogli tu da sleću dok borave u istraživačkim misijama.
U isto vreme, kineski brodovi mogli bi puno brže da pristupe Atlantskom okeanu, što je područje na koje se Kina fokusirala u svom širenju uticaja na globalnom nivou.
I Indija smatra da treba podeliti arktičke resurse. Kineska komunistička partija čak je predložila da svaka zemlja dobije deo proporcialno broju stanovnika. Kina bi tako imala pravo na četvrtinu arktičkih rezervi.
Trn o oku Vašingtona je projekat Arktik TPG 2 u regionu Jamal koji, poručuju iz Bele Kuće, mora biti uništen po svaku cenu. Lider Rusije Vladimir Putin upozorava da je Arktik za Moskvu od posebnog strateškog značaja.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u zvaničnom obraćanju krajem prošle godine otvoreno molio saveznike sa Zapada da ukoliko ne žele da daju pomoć Ukrajini, bar pošalju kredite uz obećanje da će ih vratiti.
Ukrajina neće dobiti zvanični poziv da stupi u NATO tokom julskog samita u Vašingtonu, prenosi list Njujork tajms, pozivajući se na izjave činovnika te alijanse.
05.04.2024
12:45
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Vašington priprema teren za svrgavanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kako bi na njegovo mesto postavio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, izjavio je američki vojni ekspertb bivši obaveštajc američkog Marinskog korpusa Skot Riter. Istovremeno, američki njuz-magazin Newsweek objavio je tvrdnju kongresmena-republikanca Adama Kinzingera da je NATO u stanju da sa Rusima izađe na kraj za samo tri dana.
Ruski BDP bi mogao da poraste za više od tri odsto do kraja godine, rekao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima.
Vašington je Kijevu dao jednostavan zadatak: da se bore do poslednjeg Ukrajinca. To će oni učiniti. Ovo genocid nad ukrajinskim narodom. Strašno je govoriti o tome kakvu će budućnost imati Ukrajina… A ono što ih je dovelo do ove tačke je ta želja za Evropom, u koju su bili namamljeni, kaže ruski analitičar Viktor Litovkin.
Srpska napredna stranka danas prikuplja potpise u Novom Sadu u Master centru Novosadskog sajma kao i u mesnim zajednicama u Futogu i Kaću, a velike gužve na lokaciji gde se glasovi prikupljaju govore da je izlaznost velika.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić potpisao je podršku izbornoj listi SNS "Aleksandar Vučić - Vračar sutra" za izbore za Skupštinu gradske opštine Vračar.
Ministar odbrane i mandatar za sastav nove vlade Srbije Miloš Vučević potpisao je danas podršku gradskoj listi Srpske narodne stranke u Novom Sadu i tom prilikom rekao da će u tom gradu pobediti volja naroda.
U prostorijama Opštinskog odbora Srpske napredne stranke na Starom gradu,bpočelo je prikupljanje potpisa podrške listi ALEKSANDAR VUČIĆ - STARI GRAD SUTRA.
Mnogim radnicima u Srbiji mesečna plata od 1.000 evra je još uvek san, ali ne mogu da se zanemare oni kojima se taj san već ostvario. Ministar finansija Siniša Mali nedavno je najavio da je plan da do kraja godine prosečna plata dostigne 920-930 evra, a do kraja sledeće godine čak 1.000.
Policija je danas razbila studentski protest protiv izraelske agresije u Pojasu Gaze na Univerzitetu Nort-istern u Bostonu, a univerzitet je saopštio da je uhapšeno oko 100 studenata.
Zarazna bolest svinja "afrička kuga" pojavila se u okolini Kraljeva i Čačka, zbog čega je Ministarstvo poljoprivrede proglasilo sela Tavnik kod Kraljeva i Bresnicu kod Čačka zaraženim područjem.
Ministar finansija i potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Mali izjavio je danas da borba predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Njujorku u UN, gde je odloženo glasanje o rezoluciji o Srebrenici, apsolutno daje rezultate.
O uazvrelom sukobu na Bliskom istoku govorio je Aleksandar Gajić iz Centra za društvenu stabilnost Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant i ratni izveštač Igor Damnjanović.
O izborima u Indiji, ali i uticaju te zemlje na celu planetu, kao i o tome šta je ključ za savršeno svetsko društvo, govorio je u Info danu prof. dr Velimir Abramović, filozof.
Profesor dr Boris Bratina sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici komentarisao je trenutnu situaciju u južnoj srpskoj pokrajini tokom svog gostovanja u "Info jutru" na Informer TV.
Dvojica Srba koji su uhapšeni u Atini zbog sumnje da su opljačkali najmanje dve juvelirnice u tom gradu i odneli plen vredan 315.000 evra filmskim planom koji su osmislili, pokazali su da razbojnička grupa Pink Panteri i dalje operiše po svetu.
Čelnici Evrolige putem svojih zvaničnih naloga na društvenim mrežama iskazali su pravo oduševljenje činjenicom da će Željko Obradović (64) i ubuduće sedeti na klupi košarkaškog kluba Partizan!
Predsednik košarkaškog kluba Partizan Ostoja Mijailović govorio je o brojnim temama na današnjoj konferenciji za medije, sa koje je glavna vest da je Željko Obradović potpisao novi, dvogodišnji ugovor.
Malo ko je davao ikakve šanse Majami Hitu u prvoj rundi plej-ofa NBA lige protiv silnih Boston Seltiksa, a tako je i sada. Ipak, Nikola Jović (20) i družina uspeli su da "otkinu" pobedu u Masačusetsu zbog čega imaju čemu da se nadaju večeras (00h) na svom parketu.
Rat na relaciji Muhamed Salah (31) - Jirgen Klop (56) se nastavlja! Egipatski fudbaler danas je tokom utakmice sa Vest Hemom nasrnuo na svog menadžera, a dalji sukob sprečili su igrači Liverpula, pre svih Darvin Njunjez, koji su razdvojili zaraćene strane.
Iako je imala samo 36 godina kada je poginula, princeza Dajana je imala pisani testament u kojem su stajala uputstva o raspodeli njenog bogatstva vrednog 21 milion funti.
Starleta Nada Đukić Blondi pričala je o tome kako je kupila diplomu, a sve je počelo kad joj je kum rekao da je mnogo pametna jer brzo kuca na računaru.
Mnogi Beograđani su juče još oko podneva započeli svoje praznične odmore, sudeći po kolonama na ulicama kojima smo svedočili. Gužva na pojedinim tačkama Beograda i dalje ne jenjava.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.