Tanjug/Rade Prelić

09:23 Kultura 0

informer.rs | 15. 11. 2018.

(VIDEO) KUSTURICA O SRBIMA: Mi smo najveći proizvođači ZABLUDA O SEBI!

Knjiga "Šta mi ovo treba" Emira Kusturice predstavljena je sinoć u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu

- Evo kako bi Ivo Andrić sažeo ono za šta je meni bilo potrebno 360 strana: ''Niko ne zna šta znači roditi se i živeti na ivici između dva sveta, poznavati i razumevati i jedan i drugi, a ne moći učiniti ništa da se oni objasne među sobom i da se oni zbliže, voleti i mrzeti i jedan i drugi, kolebati se i povoditi celog veka, biti kao dva zavičaja bez ijednoga, biti svuda kod kuće i ostati zauvek stranac. Ukratko, živeti raspet, ali kao žrtva i mučitelj u isto vreme. To su ljudi sa granice, duhovne i fizičke, sa crvene i krvave linije koja usled nekog teškog i apsurdnog nesporazuma potegnuta između ljudi, božjih stvorenja, između kojih ne treba i ne sme da bude granica - rekao je Kusturica.

On je istakao da je njegova knjiga politička i da zapravo pokazuje njegova politička zapažanja poslednjih 25 godina. 

- Mi u Srbiji smo najveći proizvođači zabluda o sebi. Vojvoda Mišić je penzionisan zato što je regentu i Nikoli Pašiću rekao da neće svoje vojnike da šalje da se bore za slobodu Hrvata i Slovenaca. Jedan od najvećih vojskovođa je popio penziju zato što nije bio na liniji onoga čemu se priklonimo kada uvezemo na Balkan, onome što treba da budemo, a ne onome što jesmo - naglasio je slavni reditelj.

On je primetio i da, kada u Srbiji govorimo kako su nas pet puta bombardovali, "nemamo dobar protok informacija, jer u Francuskoj ima pet gradova koji su poravnani do dna".

- Nismo mi jedini stradali, ali smo mi to svoje stradanje sa strašću obrglili i nekako smo čak i svikli previše na to stradanje - konstatovao je Kusturica.

Kaže i da mu se sviđa reakcija ljudi na njegovu knjigu, zato što je ovo vreme koje metaforički podseća na jednu epizodu iz knjige Čingiza Ajtmatova, u kojoj jedno pleme zarobi drugo i priprema robove tako što im na ošišanu glavu navlači ovčiju kožu koja na suncu počinje da se skuplja i mrvi mozak, a ko preživi ostaje bez sećanja i pretvara se u idealnog roba.

- Kada ne bi govorili o pokušaju da se svest promeni i da sekularno sveštenstvo, koje vlada ovde, hoće da nam od Kosova napravi figuru koja je anahrona i arhetipska i izlazi iz sfere u kojoj naše duhovno biće postoji, kada ne bismo spominjali Živojina Mišića i kada ne bi Vidovdan obeležili 2014. u Andrićgradu, kada ne bismo beležili ono što beležimo i ne bi imali aktivistički stav podsećajući ljude na vezu istorije i onoga što mi danas živimo, onda bi imali tu priču o gubljenju pamćenja i pretvaranju u ono što jeste krajnji cilj korporativnog kapitalizma da bez sećanja postanemo dobri kupci i dobri robovi - ocenio je Kusturica.

On je primetio da Srbija uvek ima čvrsto dno i "da koliko god propadali, ne propadnemo dovoljno da se negde ne pojavi neka pobeda, neki novi čovek, da nam neki matematičar ne pobedi u Maleziji, da nam se ne desi neko divno čudo".

- Verovati da čuda nema, bilo bi skoro kao nepostojati - rekao je Kusturica i dodao da kako god prošao Sajam knjiga, činjenica da se na njemu proda više ulaznica nego na Sajmu automobila govori "nešto o nama, bez obzira koliko smo nepismeni". 

Pisac, novinar i kritičar Muharem Bazdulj rekao je da je Kusturica jedan od retkih izuzetaka koji se nijednog dela svoje prošlosti nije odrekao i da drži kontinuitet koji se tiče političkih i ideoloških stavova, ali i u piscima koje priziva, kao što su Bohumil Hrabal i Čarls Bukovski koji su imali dve zajedničke crte - jako su voleli pivo i bili su apolitični.

- Za Kusturicu možeš da kažeš sve osim da je apolitičan, ali u njegovom prizivanju te dvojice može se videti nostalgija za nekom drugom epohom u kojoj ne bi morao da se pita šta mu ovo treba i ne bi uopšte morao da učetsvuje u političkom životu u najširem smislu, nego bi mogao da se bavi samo umetnošću - rekao je Bazdulj.

Kusturičina knjiga, kako je ocenio, svedoči o jednom retkom kontinuitetu delovanja i načinu da se živi bez fige u džepu, da se reaguje strastveno, ljudski, s rizikom da pogrešiš, ali uvek iskreno.

On je dodao da u našoj kulturi nema čoveka koji je nepravednije optuživan za razna nepočinstva od Kusturice.

- Imate čitav jedan krug u Beogradu koji sebe smatra kosmopolitskim, a Kusturicu smatra nacionalistom. Kosmopolita znači građanin sveta. Svet ima sedam milijardi stanovnika. Za ove ljude, koje sam pominjao, svet je u najboljem i najširem smislu 300 miliona Severnoamerikanaca i 300 miliona zapadnih Evropljana. Lako je reći da je Kusturica prepoznat i u Kini i u Južnoj Americi i u Rusiji, ali on je prepoznatljiviji od svih njih zajedno i u ovom delu sveta za kojim oni pate - rekao je Bazdulj.

On je naveo da je u velikim italijanskim knjižarama, osim Predraga Matvejevića, Kusturica jedini Južnosloven čije knjige stoje u delu svetske književnosti.

O Kusturičinoj knjizi govorili su Manojlo Vukotić, novinarka Ljiljana Smajlović i profesor Milo Lompar.

KUSTURICA: FILM MI JE SPASIO GLAVU! Zapalili su mi kuću, srušili je, oteli mi sve što sam imao, BIO SAM KRIV ŠTO SAM TO ŠTO JESAM!



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]