Misterija beogradske mumije: Tajna čuvana vekovima nalazi se u Narodnom muzeju!

wikipedia.org

Narodni muzej, osnovan 1844. godine, menjao je svoje lokacije. Od 1893. do Prvog svetskog rata nalazio se u zadužbini kapetana Miše Anastasijevića, gde je mumija bila izložena u staklenoj vitrini muzeja. Prilikom austrougarskog bombardovanja Beograda zgrada muzeja je pogođena granatom, pri čemu je oštećena prostorija s mumijom i razbijena vitrina u kojoj se nalazila.

Pozajmica mumije

Mumija je od 1986. do 1991. godine, političkom intervencijom tadašnjeg vrha države pozajmljena Galeriji umetnosti nesvrstanih zemalja Josip Broz Tito u Podgorici, tadašnjem Titogradu. Pošto se nije uklapala u postavku Galerije i njen socrealistički duh, kovčeg sa mumijom je i u Titogradu čuvan u depou.

Dejstvom politike Vlade SFRJ, koja je mumiju preselila u Podgoricu, opstruirana su srpska arheološka iskopavanja u Egiptu, za koja je 1970. godine u Kairu potpisan ugovor. Prema ovom ugovoru 50% iskopanog materijala trebalo je trajno da pripadne Filozofskom fakultetu.

Ista politika sprečila je da u Narodni muzej 1974. godine „dospe poklon egipatske vlade“: Kovčeg, kartonaža i mumija Kaipamau, koji su srpski stručnjaci dobili kao zahvalnost za pomoć prilikom izgradnje Asuanske brane u Egiptu. Ovaj vredan poklon preusmeren je tada u Arheološki muzej u Zagrebu, gde se i danas nalazi.

Povratak u Srbiju

Februara 1989. godine na zahtev Katedre za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokrenuta je inicijativa da Narodni muzej ustupi mumiju fakultetu u studijske i edukativne svrhe.

Nakon povratka u Beograd novembra 1991, mumija je bila u depou Narodnog muzeja, a potom na molbu tadašnjeg šefa Katedre za arheologiju Bliskog istoka, profesora Save Tutundžića, Narodni muzej je ugovorno ustupio ovu mumiju Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu u studijske i edukativne svrhe. Zajedno sa mumijom ustupljena je celokupna staroegipatska zbirka.

Kovčeg s mumijom prenet je oktobra 1992. u Arheološku zbirku Filozofskog fakulteta.

Naučna otkrića

Prva naučna proučavanja mumije su započeta 1993. godine. Prvo ispitivanje bilo je posvećeno utvrđivanju stanja mumije. Kovčeg je bio umotan u bačen tanki sunđer, uvezan gvozdenom žicom, sa šperpločom zakucanom ekserima u postolje.

Mumija je bila u lošem stanju zbog nestručnog rukovanja i neodgovarajućih uslova za čuvanje, izlaganja i transporta. Glava, trup i noge ležali su razdvojeni u istrulelim ovojima lana i smole, s komadićima amajlije i perli. Pronađen je nakit od zlata, poludragog kamenja i fajansa, kao i amajlija koja predstavlja boginju Maat, srce Ib, egipatsko Udžat oko, Džed stub i Ozirijačnu trijadu. Ipak, najznačajnije otkriće je svitak papirusa pod mumijinom rukom s pozlaćenim noktima.

Beogradska mumija je jedina za koju se zna da ima svitak papirusa, na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik. Mada je delimično oštećen, papirus je veoma gusto namotan i sasvim čitko ispisan. Veruje se da je u pitanju jedno od najpotpunijih verzija Knjige mrtvih, a sudeći po debljini svitka, nije isključeno da je pridodat neki zagrobni tekst. Vađenje svitka, razmotavanje i konzervacija još nije obavljeno i čeka se finansijer tog poduhvata. Tek tada će se uraditi ekstrikcija. Do sada je mumija podvrgnuta DNK analizi, ispitivanju rendgenom i skenerom. Nalazi govore da je mumija iz ptolemejskog perioda, negde oko 300. godine p. n. e. Pokojnik je obrezan muškarac visok 165 cm. Od unutrašnjih organa sačuvano je srce, mozak je izvučen iz lobanje, a na kičmi su primetni znaci spondiloze i skolioze.

Kovčeg u kome se mumija nalazi, dugačak je 182,5 cm, izrađen je od tamarikovog drveta. Oslikan je plavom, zelenom, žutom, crvenom, crnom i belom bojom, a neki delovi su imali i pozlatu, što ukazuje na viši društveni status pokojnika. Unutrašnjost kovčega, na kojoj su vidljivi tragovi dleta, nije oslikan. Ispod ovratnika smešten je lik boginje Nut raširenih krila, a ispod nje veći hijeroglifski natpis.

Na stopi kovčega između dva ležeća boga Anubisa ispisan je manji hijeroglifski zapis namenjen zaštiti pokojnika. Kovčeg u obliku ljudskog tela je sastavljen od ukupno 52 zasebna drvena dela, kao i obrva i očiju od staklene paste umetnutih u poklopac, čiji su plavi ostaci još vidljivi. Dešifrovanje hijeroglifa na kovčegu, započeto 2003. godine uz pomoć Emili Titer sa Orijentalnog instituta u Čikagu, donelo je zanimljive rezultate. Pozlaćeni natpis je redak citat iz Knjige mrtvih. Zna se da je takav citat otkriven u još dvadesetak slučajeva.

Najnovije naučno dostignuće u vezi sa mumijom je digitalna forenzička rekonstrukcija lica Beogradske mumije, koja prikazuje kako je Nesmin izgledao za života.

Zaštita

Beogradska mumija nije bila javno izlagana jer nije postojala posebna zaštitna vitrina, u kojoj bi mumija bila smeštena i sačuvana od propadanja.

Za izlaganje osetljivog organskog materijala bilo je neophodno izraditi specijalnu vitrinu, koja će mumiju štititi od spoljašnjih uticaja. Srpski inženjeri su uz pomoć “Simensovih” komponenata konstruisali vitrinu sa dvostrukim staklom ispunjenim argonom, koja ima hladno osvetljenje i sopstvenu regulaciju temperature.

Vitrinu vrednu 35.000 evra je obezbedio Narodni muzej, uz finansijsku pomoć Sekretarijata za privredu Gradske uprave grada Beograda, a postavka je realizovana zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture i informisanja.