Društvo
Večito smo gladni: Trećina građana Srbije drži dijetu
Opšti podaci do kojih je došlo istraživanje nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ kaže da u Srbiji 68 odsto građana umereno vodi računa o ishrani, 17 veoma vodi računa, a 15 odsto uopšte ne vodi računa.
Gošća RTS-a, dijetolog dr Veroslava Stanković, ističe da rezultati istraživanja ne odražavaju ono sa čime se susreće u praksi.
- Kada bi 68 odsto stanovništva vodilo računa ne bismo imali gojazne osobe, a gojaznost u Srbiji ima skoro oblik epidemije. Ne samo kod odraslih nego i kod dece. Tako da tih 68 posto smo dobili, možda zato pošto je anketa rađena tokom letnjeg perioda kada većina strog vodi računa o ishrani - napominje dr Stanković i dodaje:
- Takođe, u tom periodu pijace su prepune svežeg voća i povrća pa je mnogo lakše voditi računa o ishrani, jer imamo dosta svežeg voća i povrća na pijacama, pa na taj način može i lakše da se vodi računa šta jedemo. Pošto dolazi hladno vreme i sezona slava, tek ćemo videti šta će se dešavati, dodaje gošća Jutarnjeg programa.
Trećina drži dijetu
Istraživanje je pokazalo da od hiljadu anketiranih građana, skoro trećina je u prethodnih šest meseci držala dijetu. Po podacima, najčešći režim ishrane bili su autofagija, vegetarijanska ishrana bez glutena i keto ishrana.
Doktorka napominje da bi za svaki specifičan režim ishrane trebalo pre svega da se opredelimo na osnovu konsultacija sa dijetologom ili nutricionistom.
- Svaka od ovih načina ishrane može da pomogne, ali u pojedinim zdravstvenim stanjima. Najbolja je na primer vegetarijanska, odnosno lakto-vegetarijanska ishrana gde uključujemo i proteine, jaja i mleko i veću količinu ribe. Keto ishrana je veoma važna kod dece koje imaju epilepsiju jer je neophodna zbog delovanja lekova. U svim ostalim slučajima, keto ishrana je dosta opasna. Ljudi je primenjuju dosta dugo i mogu da opterete bubrege i srce i može doći do niza poremećaja - upozorava Stankovićeva.
Što se tiče autofagije koja je čini se u poslednje vreme najpopularnija, dijetološkinja napominje da nije tačno da u periodu dana predviđenom za ishranu ne važi pravilo da sve može da se jede.
- Skoro sam pročitala reklamu osobe koja se apsolutno ne bavi medicinom i nije iz polja medicine, da za 28 dana autofagijom izgubi šest kilograma bez fizičke aktivnosti. To je apsolutno loše - naglašava doktorka i dodaje da je imala pacijenta koji je primenjivao režim autofagije po ovim preporukama i da mu je zbog smanjene aktivnosti mišića, prilikom jačeg fizičkog napora došlo do diskus hernije.
Uz pravilnu ishranu, mora da ide i fizička aktivnost, naglašava dijetološkinja. Ako se osoba tokom dijete ne bavi i fizičkom aktivnošću uz gubljenje telesne mase dolazi do gubitka i mišićne mase, što može dovesti do fizičkih povreda.
Neželjeni efekti dijete
Prvi, neželjeni efekat posle svih ovih dijeta jeste jo-jo efekat. Po prestanku dijete jako brzo se povrati prethodna telesna masa i to još viša nego pre dijete.
Kod keto-dijeta, ili hiperproteinskih dijeta, može doći i do oštećenja bubrega ili srčanog mišića zbog prevelikog opterećenja proteinima i masnoćom.
- Ono što moraju da znaju pacijenti, odnosno široke narodne mase, kad krenu da drže neku vrstu dijete, neka se obrate nutricionisti ili dijetologu - napominje dr Stanković.