Foto: Shutterstock
Magazin
Simptom podmukle bolesti se javlja na licu! Ako ste sve češće "rumeni", odmah kod lekara!
Hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, predstavlja stanje u kojem je pritisak krvi na zidove arterija konstantno povišen. Ovo opterećenje čini da srce mora intenzivnije da radi kako bi pumpalo krv kroz krvne sudove. Krvni pritisak se meri u milimetrima žive (mm Hg), a hipertenzija se definiše kao očitavanje od 130/80 mm Hg ili više.
Američki koledž za kardiologiju i Američko udruženje za srce klasifikuju krvni pritisak u četiri osnovne kategorije:
Normalan krvni pritisak: Manji od 120/80 mm Hg.
Visok krvni pritisak: Gornji broj između 120 i 129 mm Hg, dok donji ostaje ispod 80 mm Hg.
Hipertenzija 1. stepena: Gornji broj između 130 i 139 mm Hg, a donji između 80 i 89 mm Hg.
Hipertenzija 2. stepena: Gornji broj od 140 mm Hg ili više, ili donji broj od 90 mm Hg ili više.
Pritisak krvi veći od 180/120 mm Hg se smatra hipertenzivnom krizom i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Informer
Simptomi
Kod većine osoba sa visokim krvnim pritiskom simptomi su neprimetni, čak i kada pritisak dostigne opasno visoke nivoe. Možete imati visok krvni pritisak godinama bez ikakvih znakova, kako navodi "Majo klinika".
Neki od retkih simptoma mogu uključivati glavobolje, kratak dah i krvarenje iz nosa, ali ovi simptomi nisu specifični i obično se javljaju tek kada hipertenzija postane ozbiljna.
Faktori rizika
Starost: Rizik od hipertenzije raste s godinama. Do oko 64. godine, visok krvni pritisak je češći kod muškaraca, dok žene češće razvijaju ovo stanje nakon 65. godine.
Porodična istorija: Ako imate bliske rođake sa hipertenzijom, veća je verovatnoća da ćete i vi razviti ovaj problem.
Gojaznost i prekomerna težina: Ovi faktori izazivaju promene u krvnim sudovima i bubrezima, što može povisiti krvni pritisak. Takođe povećavaju rizik od srčanih bolesti.
Nedostatak fizičke aktivnosti: Smanjena aktivnost može dovesti do povećanja telesne mase, što povećava rizik od hipertenzije. Takođe, neaktivni ljudi obično imaju brži broj otkucaja srca.
Upotreba duvana ili vapinga: Pušenje kratkoročno povisuje krvni pritisak i oštećuje zidove krvnih sudova, ubrzavajući proces očvršćavanja arterija.
Prekomerna konzumacija soli: Višak natrijuma u organizmu može izazvati zadržavanje tečnosti i povećati krvni pritisak.
Nizak nivo kalijuma: Kalijum pomaže u ravnoteži soli u telu, a njegov nedostatak može biti uzrokovan neadekvatnom ishranom ili zdravstvenim stanjima poput dehidracije.
Konzumiranje alkohola: Prekomerna konzumacija alkohola može povisiti krvni pritisak, naročito kod muškaraca.
Stres: Visoki nivoi stresa mogu izazvati privremeno povećanje krvnog pritiska. Stresne navike, poput prekomernog jedenja, pušenja ili konzumiranja alkohola, mogu dodatno pogoršati stanje.
Iako je hipertenzija najčešća kod odraslih, može se javiti i kod dece. U tom slučaju, najčešće je uzrokovana problemima sa srcem ili bubrezima, dok sve veći broj slučajeva potiče od nezdravih životnih navika, poput loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti