Šta je važno za srce snažno? Stručnajci izvojili 3 presudna faktora

Angina pektoris nije samo bol u središnjem delu grudi – kako misli većina ljudi, već ima svoja višestruka lica.

U Srbiji od kardiovaskularnih bolesti dnevno umre oko 140 ljudi, 45 doživi infarkt miokarda koji svaki četvrti ne preživi, a glavni uzroci su gojaznost, visok krvni pritisak, visok loš holesterol (LDL), neaktivnost i pušenje, izjavio je predsednik Udruženja kardiologa Srbije Dragan Simić.

Na konferenciji u okviru inicijative „Šta je važno za srce snažno?“, Simić je istakao da je visok krvni pritisak (hipertenzija) jedan od najčešćih uzroka kardiovaskularnih bolesti i da je broj obolelih u stalnom porastu.

- Problem je kada pacijentima kažemo da lekove moraju piti do kraja života, pa oko 50 odsto pacijenata s visokim krvnim pritiskom posle godinu dana uzimanja terapije prestaje da je koristi ili to radi sporadično - kazao je Simić.

Istakao je značaj redovnog uzimanja terapije i naveo da su u Srbiji za lečenje povišenog krvnog pritiska i masnoće u krivi dostupne kombinacije dva ili tri leka u jednoj tableti čime se postižu bolji efekti.

Bez simptoma

Kardiovaskularne bolesti u samom početku ne bole, nisu praćene simptomima, a faktori rizika poput povišenih masnoća u krvi, otkriva se slučajno tokom analize krvi, ili neželjenog kardiovaskularnog događaja.

Foto: Shutterstock

– Srbija spada u zemlje veoma visokog kardiovaskularnog rizika, a jedan od uzroka je i niska svest o značaju postizanja ciljanih vrednosti LDL holesterola „lošeg holesterola“ – izjavila je doc. dr Aleksandra Ilić, kardiološkinja Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

Nekontrolisane visoke vrednosti šećera u krvi su takođe bitan faktor rizika za nastanak kardiovaskularne bolesti. 

- U Srbiji više od 800.000 ljudi zna da ima dijabetes (procena je da isto toliki broj ne zna), sve je više mladih sa dijabetesom tipa dva čemu u najvećoj meri doprinose nezdrava hrana i loše životne navike - istakla je endokrinološkinja Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Katarina Lalić.

Foto: Shutterstock

Lalić je apelovala da lekari ukazuju na značaj prevencije, odnosno promena stila života i redovne kontrole nivoa šećera u krvi, kao najvažnijeg načina borbe protiv dijabetesa tipa dva, prenosi Beta.

Poguban trio

Na konferenciji je istaknuto da neadekvatna kontrola povišenog krvnog pritiska, visokih nivoa masnoća i šećera u krvi mogu povećati rizik od razvoja koronarne bolesti.

- Angiozni bol je često jedan od simptoma koronarne bolesti srca. Angina nije samo bol u središnjem delu grudi – kako misli većina ljudi, već ima svoja višestruka lica, a niska svest o prepoznavanju simptoma angine pektoris doprinosi kardiovaskularnim komplikacijama - kazala je kardiloškinja Univerzitetskog Kliničkog centra Niš Svetlana Apostolović.

Apostolović je navela da su simptomi angine, pored „stezanja“ u grudima, bol u podlakticama, otežano disanje i brzo zamaranje.

Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović istakao je da su redovni pregledi i otvorena komunikacija lekara i pacijenata izuzetno važni kako u prevenciji, tako i u kontroli bolesti.

- Redovno uzimanje propisane terapije je ključno za dobru kontrolu bolesti i poboljšanja kvaliteta života - kazao je Pilipović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.