STRAH LEBDI NA EVROPOM, ŠTA ĆE DONETI ZIMA?

S obzirom da su zalihe u skladištima na istorijski niskim nivoima u ovo doba godine, Azija je pobedila Evropu po pitanju nabavke tečnog prirodnog gasa (TPG), a Rusija nastavlja da dozira izvoz, postoji realna zabrinutost da bi Evropa mogla da se suoči s nedostatkom plina kroz četvrti kvartal.

Navodi kako bi potencijalno rešenje bilo rano odobrenje i pokretanje gasovoda Severni tok 2, kojim bi mogao da se dopremi preko potreban gas u Evropu pre kraja 2021. godine. Međutim, kako se očekuje da će nemačkom regulatoru za to trebati četiri meseca za objavu nacrta odluke, postoji stvarni rizik da će Severni tok 2 ostati "suv" do početka iduće godine.

Zbog neviđenih tržišnih naprezanja, proizvođači poput Velike Britanije, Norveške, Alžira do Azerbajdžana, uz izuzetak Rusije, na tržište plasiraju što je moguće više gasa, a svaki neočekivani poremećaj u nabavnim tokovima u bilo kojoj od tih zemalja mogao bi, uz nedostatak TPG-a, biti poguban za Evropu, kažu analitičari S&P Global Plattsa, a prenosi Večernji.hr.

Očekuju ipak da će u četvrtom tromesečju u zapadnu Evropu doći više TPG -a nego u istom razdoblju 2020., što bi moglo doneti određeno olakšanje. Hladna zima mogla bi da izazove probleme za Evropu, upozorio je krajem septembra francuski Engie, a prema Platts-ovim analitičarima, "osim nade u blagu zimu, ne postoji jasno rešenje za evropske potrebe ove zime, čak ni uz Severni tok 2."

Upozoravaju da firme đubriva koje gutaju gas već rade u praznom hodu ili je proizvodnja smanjena i da bismo mogli biti svedoci povratku lož-ulja i nafte umesto plina u elektroenergetska postrojenja. Što se tiče potražnje za gasom u stambenom sektoru, očekuju da će u četvrtom tromesečju ostati kao u istom lanjskom razdoblju. Napominju da su u boljoj poziciji oni koji su sklopili dugoročne ugovore za uvoz iz Rusije.

Informer

Međunarodna agencija za energiju je krajem septembra saopštila kako bi Rusija "mogla da učini više" za povećanje dostupnosti gasa u Evropi i pomoći u punjenju evropskih skladišta, koja su popunjena na niskom nivou za ovo doba godine, pa su 26. septembra bila na 74 odsto kapaciteta.

Potrošnja se povećava, Azija kupuje naveliko, Rusi zavrću ventil, a u vetroparkovima vetar slabije duva - to su razlozi energetske krize koja se pomalja pred Evropom, ocenjuje radio Dojče vele (DW).

Evropa svoju energiju dobija iz različitih izvora, pri čemu prirodni gas čini oko 20 odsto. Pojedine zemlje se više oslanjaju na gas od drugih. U Nemačkoj se skoro polovina domaćinstava greje na gas.

Takođe, na nestašicu gasa su u velikoj meri uticale vremenske prilike. Prošla zima u Evropi bila je neobično hladna, zbog čega su se iscrple zalihe gasa. Obično bi se gas dopunjavao tokom proleća i leta u pripremi za sledeću zimu, ali je jedan od najhladnijih aprila u dve decenije dodatno otežao snabdevanje.