DA LI JE I SRBIJA U PROBLEMU?! EVROPI PRETE NESTAŠICE! Zima dolazi, mraz i hladnoća prete da okuju stari kontinent, a gasa i struje nema dovoljno!
Podeli vest
Potrošnja se povećava, Azija kupuje naveliko, Rusi zavrću ventil, a u vetroparkovima vetar slabije duva - to su razlozi energetske krize koja se pomalja pred Evropom, ocenjuje radio Dojče vele (DW). Posledice su, kako navodi, jasne: grejanje i struja su skuplji, a prete i nestašice
Širom Evrope dramatično su porasli računi za struju za domaćinstva i preduzeća. Tokom ove godine, cena se stalno povećavala, ali je najzapaženiji skok bio u septembru. Samo ovog meseca veleprodajne cene električne energije u Nemačkoj porasle su za skoro pedeset odsto.
Srbija je ključna država Zapadnog Balkana i njeno članstvo u EU-u je od strateške važnosti, izjavio je danas šef mađarske diplomatije Peter Sijarto, dok njegov hrvatski kolega Gordan Grlić Radman kaže da tome mora da prethodi rešavanje otvorenih pitanja, prenela je Hina
28.09.2021
12:56
Glavni uzrok je globalna nestašica gasa, čime se cena prirodnog gasa u Evropi od početka godine učetvorostručila. Čini se da se situacija pogoršava i mnoge vlade se plaše nestanka struje uoči neizbežnog skoka potražnje tokom zime.
U Ujedinjenom Kraljevstvu su najveće energetske kompanije zatražile od vlade paket hitne pomoći. Pet manjih dobavljača već je prestalo sa radom u poslednjih mesec dana, zbog nemogućnosti da plate energiju kojom je trebalo da snabdevaju preduzeća. Drugi strahuju da bi narednih dana i nedelja moglo isto da im se desi.
U Španiji je vlada već usvojila hitan zakon o smanjenju visokih računa za energiju za potrošače preusmeravanjem dobiti od energetskih kompanija. Italija ove sedmice predstavlja paket podrške domaćinstvima u iznosu od 4,5 milijardi evra, dok je Francuska uvela subvencije za milione domaćinstava sa niskim prihodima.
Prema Verivoksu 32, onlajn-platformi za poređenje cene energije, cene su u Nemačkoj u septembru i oktobru porasle u proseku za 12,6 odsto. Prema njihovim podacima, takvo povećanje predstavlja 188 evra dodatnih troškova grejanja godišnje za jednu porodičnu kuću.
Jedan od uzroka nestašice je taj što Evropa svoju energiju dobija iz različitih izvora, pri čemu prirodni gas čini oko 20 odsto. Pojedine zemlje se više oslanjaju na gas od drugih. U Nemačkoj se skoro polovina domaćinstava greje na gas.
Takođe, na nestašicu gasa su u velikoj meri uticale vremenske prilike. Prošla zima u Evropi bila je neobično hladna, zbog čega su se iscrple zalihe gasa. Obično bi se gas dopunjavao tokom proleća i leta u pripremi za sledeću zimu, ali je jedan od najhladnijih aprila u dve decenije dodatno otežao snabdevanje.
Zatim je tu i pitanje ruskog gasa. Ruski energetski gigant Gasprom, koji u snabdevanju Evrope gasom učestvuje sa čak jednom trećinom, uporno je odbijao da poveća isporuke. Neki komentatori nagađaju da je Rusija obustavila isporuke gasa kako bi izvršila pritisak na EU da što pre pusti u rad gasovod Severni tok 2.
Nedavno je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da će novi gasovod „značajno uravnotežiti parametre cena prirodnog gasa u Evropi".
Postoje i drugi faktori koji pogoršavaju problem. Neobično jake vrućine u Aziji prouzrokovale su povećanu potražnju za klima-uređajima i, kao rezultat toga, povećanu potrošnju električne energije, iscrpljujući dodatno zalihe prirodnog gasa.
Problema je bilo i sa alternativnim rešenjima, poput tečnog gasa. Potražnja za tečnim prirodnim gasom brzo raste širom sveta, posebno u Aziji, usled brzog ekonomskog rasta i povećanja stanovništva. To je pogodilo snabdevanje u Evropi, pri čemu je uvoz ove godine pao u odnosu na prošlu.
Još jedna alternativa je ugalj, ali je i njegova cena sada rekordno visoka, delimično zbog gasne krize, ali i zbog sve strožih politika EU za sprečavanje klimatskih promena.
Klimatske politike EU za period 2030/50. pokazale su da je Unija postavila ambiciozne ciljeve za korišćenje obnovljive energije. U EU je 2019. udeo potrošene energije koja dolazi iz obnovljivih izvora bio 19,7 odsto. Cilj je da se ova potrošnja do 2030. poveća na 32 odsto.
Ali, nedavno je nastao problem i sa obnovljivim izvorima energije. Energija vetra je poslednjih godina najveći proizvođač električne energije u Nemačkoj, ali je udeo njene potrošnje pao sa 29 odsto na 22 odsto u prvoj polovini 2021. Na to je uticalo neobično mirno vreme, odnosno odsustvo vetra u vetroparkovima.
Sve to je sada dovelo do evropske energetske krize i optužbi da su klimatske politike EU krive za ovaj problem, kao i da je prelazak na klimatski neutralnu budućnost preskup za potrošače.
U Evropskom parlamentu je prošle nedelje, tokom rasprave o predlozima Evropske komisije za plan pod nazivom „Fit za 55", kojim se predviđa smanjenje štetnih emisija za 55 odsto, nekoliko evropskih poslanika izrazilo ljutnju građana zbog toga kako politike protiv klimatskih promena utiču na cene energije.
Međutim, Frans Timermans, evropski komesar za klimatska pitanja, odbacuje ove optužbe i ističe da je nedostatak gasa primarni razlog energetske krize, kao i da su povećani troškovi samo ojačali argument za brzi prelazak na obnovljive izvore.
Opšta slika je veoma složena, mada je sve jasno kada su u pitanju potrošači širom Evrope. Grejanje i električna energija su poskupeli. Scenario koji vlade očajnički žele da izbegnu pred zimu je nestašica struje, kako za potrošače tako i za preduzeća.
Blaga zima bi sigurno rešila mnoge probleme, kao i jači vetrovi. Takođe, ako bi Rusija povećala isporuke gasa - bilo kroz postojeće gasovode ili preko još neaktiviranog Severnog toka 2 - onda bi cene verovatno pale.
Ako se to ne dogodi i ako ova evropska zima bude hladna kao i prošla, energetska kriza bi mogla da preraste u glavni problem u EU. Građani i kompanije polako osećaju zimu, zaključuje se u prilogu Dojče velea.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
BEZPROBLEMA
pre 3 godine
NEMA HRANE? KOD VUCICA VESICA DJILASA KARICA U KUCE PO HRANU...NEMA GREJANJA? OPET ISTI SCENARIO
Srbija je ključna država Zapadnog Balkana i njeno članstvo u EU-u je od strateške važnosti, izjavio je danas šef mađarske diplomatije Peter Sijarto, dok njegov hrvatski kolega Gordan Grlić Radman kaže da tome mora da prethodi rešavanje otvorenih pitanja, prenela je Hina
Ukrajinski dronovi izveli su napad na fabriku „Tajfun“, deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa, smeštenu u gradu Kaluga u Kaluškoj oblasti. Ovu informaciju saopštio je Andrij Kovalenko, šef Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.
Ukrajinske specijalne službe od 2005. godine identifikovale su Rusiju i Belorusiju kao ključne protivnike, izjavio je za RIA Novosti bivši pukovnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Aleksandar Mazur.
Slobodan Georgiev, urednik u antisrpskom mediju tajkuna Dragana Šolaka i potpaljivač haosa u Srbiji, besan je na predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer je odbrusio britanskom novinaru za vreme intervjua, a u vezi sa NATO agresijom na Srbiju 1999. godine.
Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas sednicu na čijem je dnevnom redu, između ostalog, Predlog budžeta za 2025. godinu, a već sam dolazak na sednicu obelezio je incident kada su dve žene pokušale da u ovu instituciju unesu biber sprej.
Član Predsedništva Srpske napredne stranke Miroslav Čučković tokom gostovanja u "Info jutru" govorio je o propagiranju grašanskog rata od strane opozicije, ali i o tome da narod ne želi takve.
Ćerka predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Gorica Dodik, razotkrila je kako pojedini mediji u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj manipulišu izjavama predsenika Srbije Aleksandra Vučića koje je dao za BBC.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
U susret Novoj godini srpsko tržište preplavljeno je ponudama novogodišnjih dekoracija, kao i ukrasa, a naše istraživanje pokazalo je da kupovina ukrasa može da vas košta od 10.000 do 20.000 dinara.
Jedan Srbin našao se u teškoj situaciji nakon 12 godina braka, kada se tokom razvoda suočio s mogućnošću da ostane bez krova nad glavom, uprkos tome što je, kako tvrdi, uložio značajna sredstva u zajednički dom.
Pančevac Luka Alerić podelio je na svojim društvenim mrežama video u kojem je pokazao kako je, tokom kišnih i snežnih dana u centru svog grada postavio besplatne kišobrane i time pomogao svojim sugrađanima, posebno mladima koji nisu bili opremljeni za novonastale vremenske uslove.
Grejna sezona je počela pre nešto manje od mesec dana, a već od tada je evidentirano više od 540 požara na građevinskim objektima, prilikom čega je stradalo sedam osoba, dok je 19 lica povređeno.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Alija Balijagić (65) koji je uhapšen u četvrtak u selu Pribojska Goleš zbog ubistva brata i sestre Milenke i Jovana Madžgalja, ima sina iz vanbračne veze i nikada nije služio vojsku, pokazuju podaci iz njegove biografije.
Žena čiji identitet nije objavljen teško je povređena u subotu u Rakovici kada ju je na pešačkom prelazu udario automobil, a zatim preko nje prešlo drugo vozilo!
Ninela Radičević, majka Ane Božović, devojčice koja je ubijena u OŠ "Vladislav Ribnikar", oglasila se na svom Fejsbuk profilu i objavila kako se oseća nakon ćerkine smrti.
Boriša Simanić se vratio u repRezentaciju Srbije nakon što je ostao bez bubrega na Svetskom prvenstvu u Minili, a njegov stric Mladen se prisetio najtežih momenata.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Dragan Stojković, čestitao je kolegi iz košarkaškog nacionalnog tima, Svetislavu Pešiću, na osvojenom plasmanu na Evrobasket 2025. godine.
Poznati košarkaški stručnjak Marin Sedlaček ispričao je jednu zanimljivu anegdotu sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj 2022. godine i otkrio koliko Nikoli Jokiću znači igranje za reprezentaciju Srbije.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Kiseli kupus je najbitniji deo zimnice tokom sezone i zimska salata na svakom stolu srpskog domaćinstva. Recept po kome su ga pripremali naši stari, originalan je i najbolji kako bi vam kiseli kupus bio savršeno ukiseljen.
Šeron Stoun bila je gošća Filmskog festivala u Torinu, a prisustvovala je ceremoniji otvaranja, gde je odmah počela sa serijom neobičnih modnih izdanja.
Sara Džesika Parker nedavno je posetila Filmski festival u Torinu, ali ovaj put nije bila u centru pažnje kao glavna zvezda, već kao podrška svom suprugu, glumcu Metjuhu Broderiku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.