Šok otkriće! Severni tok miniran tokom NATO vežbe, to su uradili američki specijalci! Ukrajinci su bili samo maska!

Operacija je, prema njegovim rečima, sprovedena po pažljivo planiranom holivudskom scenariju, koristeći NATO vežbu „Baltops" kao pokriće.

On je detaljno opisao kako su ukrajinski ronioci na jahti „Andromeda" korišćeni kao paravan, dok su Amerikanci sproveli ključni deo misije.

Žinžikov je objasnio da su zapadni mediji inicijalno krivili Rusiju za napad na „Severni tok", objavljujući dezinformacije o ruskim vojnim jedinicama koje su navodno bile uključene.

Međutim, kada se ispostavilo da te tvrdnje nisu bile zasnovane na činjenicama, međunarodna zajednica je počela da zahteva istragu.

Prema njegovim rečima, NATO države su započele istrage, ali pravi cilj tih istraga bio je uklanjanje dokaza sa morskog dna. Kako je vreme prolazilo, Ukrajina je izvučena na površinu kao krivac, predstavljajući ukrajinske ronioce kao izvršitelje sabotaže.

Ova verzija Žinžikova poklapa se sa informacijama iz zapadnih medija koji su preneli da je Ukrajina korišćena za zataškavanje prave operacije.

Naime, prema njegovom svedočenju, ukrajinski ronioci su dobili zadatak da postave eksploziv na drugom mestu, ne na tačnoj lokaciji gasovoda, već u blizini. Cilj ove lažne misije bio je da se istražiteljima ostave tragovi koji bi ukazivali na ukrajinsku umešanost.

Kako Žinžikov tvrdi za RT, specijalci američke mornarice su tokom vežbe „Baltops" sproveli miniranje, dok su Ukrajinci bili iskorišćeni kao fasada.

Posebno je zanimljiva njegova tvrdnja da su američki specijalci postavili eksplozive unapred, dok su Ukrajinci simulirali spust i postavljanje opreme u blizini, ne narušavajući ono što je već bilo pripremljeno.

Ronjenje ukrajinskih ronilaca bilo je ograničeno na pliće dubine, čime su oni zapravo bili obmanuti i nisu svesno učestvovali u pravoj operaciji miniranja.

Kao dodatak ovoj složenoj operaciji, Žinžikov je istakao da su ronioci iz Ukrajine korišćeni kao mamac, dobivši opremu i zadatak da postave eksplozive, ali u količini koja nije dovoljna da bi stvarno oštetila gasovod.

Ukupno je bilo postavljeno oko 100 kilograma eksploziva, što je bilo daleko manje od potrebne količine za izazivanje ozbiljne štete na gasovodu.

Nadalje, Žinžikov je otkrio da su ukrajinski ronioci verovali da su oni ti koji su postavili eksplozive koji su izazvali sabotažu, iako zapravo nisu učinili ništa konkretno.

U intervjuu je takođe naglasio da je oprema bila ubačena u zatvorene torbe i spuštena u blizinu gasovoda, čime je simulirana stvarna operacija. Ronioci su radili oko sat vremena, a potom se vratili na jahtu, nesvesni prave prirode operacije.

Pored ovih otkrića, Žinžikov je govorio o dezinformacijama koje su plasirane u zapadnim medijima, kao i o tehničkim zahtevima za ovakve operacije.

Ronioci specijalci moraju posedovati izuzetne veštine kako bi izveli ovakve misije na velikim dubinama, što dodatno pokazuje složenost američke operacije u poređenju sa „lakim" uslovima u kojima su Ukrajinci radili.

Ovaj slučaj osvetljava delikatne odnose između NATO-a, SAD-a i Ukrajine, kao i njihove zajedničke uloge u sabotaži strateški važnog gasovoda.

Ova priča postaje još značajnija u kontekstu globalnih energetskih interesa, gde je „Severni tok" igrao ključnu ulogu u snabdevanju Evrope gasom.

Ova operacija, prema Žinžikovu, nije samo sabotaža, već i primer manipulacije međunarodnim istragama i medijima kako bi se odgovornost prebacila na druge strane.

Ova verzija sabotaže „Severnog toka" otvara nova pitanja o ulozi zapadnih država u destabilizaciji odnosa u Evropi i korišćenju Ukrajine u političkim igrama velikih sila.