Majstora za pravljenje bureka je sve manje! Da li ćemo ostati bez omiljenog srpskog doručka?

Sa sirom, sa mesom, prazan ... izbor je veliki.  Burek je jedan od razloga zbog kojeg u ranim jutarnjim časovima ljudi stoje u redu, čekajući da ga kupe.

Čačanin Ljuboje Smolović vrhunski je majstor svog zanata, ispod njegove ruke do sada je izašlo na hiljade vrućih bureka i specijalizovao se samo za njegovo pravljenje. Takvih kao on, danas je malo. 

"Po meni, sve drugo sem bureka je dosta teže praviti jer onaj koji pravi peciva, mora da radi čitavu noć. Za burek, ustaneš malo ranije.. oko tri sata, treba da se zamesi testo, zatim odstoji u zavisnosti od temperature da upije masnoću kako bi poslo moglo da se baca i razvuče u tanke korice. Veliki giganti u našoj oblasti, nekada su obučavali po 10 mladih pekara od kojih je nekolicina ostajala u poslu i dobijala titulu mastora, danas bar u našem gradu možeš na prste da ih nabrojiš", kaže Ljuboje.

Informer

Ovim poslom bavi se godinama i još kao svršeni srednjoškolac krenuo je stopama svog oca.  Zaposlivši se tada kao pripravnik u pravljenju testa, odmah je znao da je to njegova budućnost, a pekarska uniforma postala je sastavni deo njegovog života sve do danas.

"Kao malo na kom mestu svidelo mi se u pekari tada samo iz jednog ragloga što je bila redovna plata, verovatno sam zbog toga ovaj posao i zavoleo, imao sam od koga da naučim. Nakon dugog niza godina koje sam proveo u proizvodnji, shvatio sam da je najbolja stvar u pekarstvu praviti burek i tako ostao da mesim preko 25 godina", rekao je ovaj majstor.

Ljuboje kaže da procedura pravljenja bureka nije komplikovana, ali da ovaj posao ipak mora da se voli kako bi se obavljao dugi niz godina.

"Mladi ljudi vrlo lako odustanu od toga da postanu buregdžije, jer pored radnog vremena koje traje nekada i po 12 sati, treba i vremena da steknu znanje. Burek se pravi na taktiku i umeće a ne na snagu. Dok mladi to shvate, već su vratili kecelju i krenuli na vrata", rekao je Ljuboje.

Informer

Neka norma koja je prosečna jeste da se napravi devet tepsija za sat vremena, što znači da se u jednoj smeni koja traje deset sati napravi i do 90 tepsija.

"Kada sam bio u punoj snazi, ne gledajući na sat koliko radim, pravio sam i do 400 tepsija dnevno.  Tada se burek izvozio za Nemačku i druge zemlje", priseća se ovaj Čačanin i otkriva male tajne velikih majstora u spremanju ovog specijaliteta.

"Koru moraš da bacaš sve dok je toliko ne istanjiš da bude kao list papira. Svaki novopečeni, majstor misli da je dovoljno dva puta da testo baciš i to postaje burek, ako hoćeš da napraviš dobar produkt moraš da se pomučiš. Burek ne sme da ima težinu, već tankoću", zaključuje Ljuboje.