Foto: informer.rs
Srbija
Ma šta znaju ti Amerikanci! Ovo je prava proja! Mira iz Čačka nudi master klas
Tako je bilo u domaćinstvu Mire Minović iz Katrge kod Čačka koja godinama sa svojim komšinicama vodi Udruženje "Katržanke". Posvećene očuvanju tradicije, sela i domaće kuhinje u ovom kraju svi dobro znaju njihovo umeće, a i humanitarni rad.
Nedavno su sa svojim đakonijama učestvovale na manifestaciji "Pogača nas othranila" u selu Ostra, koja je okupila domaćice iz pet pomoravskih sela. Zateklo se na stolu tada i nekoliko proja.
- Čisto sumnjam da su ti Amerikanci probali takve proje, naše domaće! Čula sam da su proju stavili na tu listu najboljih hlebova na svetu i odavno je to trebalo neko da uradi - kaže Mira.
I ona i njeni ukućani, kaže, rado jedu proju, ali Mira znalački dodaje da se čak i u nekim etno restoranima proja ne pravi po pravom receptu.
Informer
- Klasična proja se priprema vrlo jednostavno, od belog kukuruznog brašna, dobijenog od celog zrna, vode i soli. Dodaje se malo masti ili ulja i uvek se služi kao toplo predjelo uz ostalo što ide, sir, kajmak, pršutu - priča Mira i nudi master klas za sve koji bi da nauče da je spremaju.
- Od belog kukuruznog brašna se priprema i projara, koja liči na proju, ali nije hleb. Reč je o piti koja je obrok sama po sebi, a priprema se od kukuruznog brašna, jaja, sira, kajmaka i masti. Brojne su varijacije, pa neko dodaje pršutu, čvarke, slaninu, povrće...- priča Mira čije je udruženje prepoznatljivo po ukusnim uštipcima s kajmakom koje već po tradiciji dele besplatno na skupovima gde se nađu.
Domaćice u ovom kraju mogu da se pohvale da imaju i najbolje brašno za proju!
U selu Ostra nalazi se jedina vodenica potočara u ovom delu Srbije koja brašno melje na tradicionalan način, a u vlasništvu manastira Nikolje u selu Prijevor nalazi se još jedna koja melje brašno na kamenu. Meštani ovog dela Srbije još čuvaju i autohtonu sortu kukuruza "osmaka", ili "staklarca" kako ga neki zovu, pa je izvesno da će prava proja mirisati ovim krajem još dugo.
A svadbarski kupus, jel probao CNN?
Osim što je topla proja neizostavni deo tradicionalnog srpskog predjela, koja najbolje ide uz pršutu, kajmak i pihtije, postoje i glavna jela koja se u Pomoravlju i Šumadiji ne služe sa tradicionalnim pšeničnim hlebom. Reč je o većini jela koja su pripremljena od kiselog kupusa, kao što su svadbarski kupus, sarma i podvarak.
- Svake godine tokom Kupusijade pripremi se dvostruko više kilograma proje nego klasičnog hleba, jer se uz svadbarski kupus uvek jede proja. Reč je o stotinama kilograma. Proja se u ovom delu Srbije tradicionalno uvek jede uz sarmu i podvarak - kaže Sredoje Marković, lokalni ugostitelj.