Jezivi zločini Nasera Orića 32 godine ostali nekažnjeni! Republika Srpska nije poklonjena, ona je zarađena hiljadama srpskih žrtava! (VIDEO)

Novinar "Politike" Marko Lakić rekao je da ovo može samo da nas vrati u to strašno vreme u devedesete godine.

Informer

-Bošnjaci gledaju da na žrtvama iz Srebrenice izgrade svoj identitet. U tom ratu svi su činili zločine. Bošnjaci su nastavili da se bave tom propagandom. Rezolucija jeste prošla, ali to nje ono što su oni očekivali. Ponavlja nam se istorija, pogotovo kada govorimo o Podrinju. Muslimani su od toga napravili politički projekat i pokušavaju Srbe da predstave kao simbol zločina. Nemci su se izvukli i njima je odgovaralo da prođe ova rezolucija. Nadam se da je ovde tačka, ali nisam optimista. Bošnjačka politička elita smatra da je došlo vreme za novi rat. Hrvati im toliko ne smetaju koliko im smeta Republika Srpska i Srbi. Iz BiH dolaze prilično ekstremističkim stavovi. Bilo bi dobro da nas Evropa primi u svoje okrilje pa da nestanu svi ti problemi. To vreme koje dolaz očekujem sa priličnom zebnjom. Malo su se promenile okolnosti na svetskom planu. Beograd se dugo nije bavio ni Kosovom, niti Republikom Srpskom. Hrvatska je s druge strane jedna vrlo osetljiva tema. Srbe iz Hrvatske su jednostavno zaboravili i oprali ruke kao da se ništa nije desilo. RS je izvojevana u krvi i vatri. Ona je platila strahovito veliku cenu, a ta priča jooš uvek nije završena- rekao je Marko Lakić.

Član predstavništva SNS-a Vladimir Marinković rekao je da će smatrati da su žrtve jednake kada budemo videli predstavnike svih velikih sila koje su učestvovale u kreiranju tog sukoba.

Informer

-Sve što se dogodilo treba maksimalno osuditi, ali je vrlo edukativno da se od Srebrenice pravi mit i da se insistira na ovoj sramnoj rezoluciji. To implicira da još uvek nema političke volje u međunarodnoj zajednici da su srpske žrtve jednake sa svim žrtvama. Na KiM se događa jedna vrsta aparthejda. Dozvoljeno je da se naš narod proteruje. Ljudi okreću glavu na sve što se događa. Kada budem video ambasadore zapadnih zemalja da odu u Bratunac i poklone se srpskim žrtvama, onda ću reći da smo jednaki. Miloševićeva politika bila je takva da smo dobili sankcije. On nas je doveo u takvu situaciju da se izgubi taj propagandni rat. Mi smo nakon toga 12 godina ćutali. Možete li zamisliti Mirka Cvetkovća da poseti Bratunac? Ćutali smo dvanaest godina i onda je došao taj period kada je predsednik Vučić pokrenuo tu priču o kulturi sećanja. Mi se ne stidimo da kažemo da je preko 3000 ljudi stradalo tamo. Cilj je da se RS proglasi genocidnom tvorevinom. RS nije data. Ona je zarađena hiljadama žrtava. Bošnjaci koriste Srebrenicu kao deo kreiranja svog identiteta- rekao je Marinković.

Podpredsednik PUPS Stefan Krkobabić rekao je da ovo treba da uđe u naš politički gen i da nastavimo istim pravcem ovako kako je započeo predsednk Vučić.

Informer

-Ako ulazite u posao gde nema emocije ne možete da očekujete neki uspeh. RS je plod želje srpskog naroda da opstane na svom vekovnom ognjištu. Oni to zovu otadžbinski rat, branili su svoju kuću. Samo ih je neko mrzeo. Njih su mrzeli samo zato što su Srbi i pravoslavci. Hteli su da idu na posao i u školu i dožive da im neko spali kuću. Naser Orić nikada nije optužen za ovaj zločin, a mi smo dozvolili da pošaljemo našeg predsednika 28. juna. Haški tribunal isključivo je postojao da bi se sravnili računi sa srpskim narodom. Koriste sva sredstva moderne politike da vrate našu zemlju na stanje od pre 30 godina, ali to im neće uspeti- rekao je Krkobabić.

Brano Vučetić iz Bratunca ispričao je jezvu priču iz svog detinjstva o tome kako mu je u rodnom selu ubijena cela porodica.

-Devedeset druge, kada je počeo rat živeo sam u jednom selu u porodičnoj kući. Te godine izgubio sam majku Radojku koja je nastradala u jednom kombiju. Svih osam putnika tog kombija civila je poginulo. U napadu na moje selo ubili su mog oca i brata od 17 godina. Da ne bih ostao sam u kući prešao sam kod komšinice Mire Filipović. Onda su nas horde Nasera Orića dozivale da se predamo. Govorili su nam da će da nas kolju, da će da nas peku žive. Bacili su nam jednu i drugu bombu. Tako ranjeni i nepomični uspeli smo da se sakrijemo u potkrovlje te kuće.  Ja sam morao da držim ruku na ustima njene ćerke, a Mira na ustima svog sina bebe.Vojnici su nas našli u potkrovlju te kuće. Jedan vojnik me je bacio na krevet. Drugi je naredio da nas vežu, a treći je izvadio nož. Mislio sam da to neću preživeti. Jedan od vojnika nas je odvezao i odveo nas je u logor u Srebrenici. U logoru smo svakodnevno imali psiho-fizička maltretiranja. Cepali smo drva, sklanjali smo sneg. Dobijali smo hranu i vodu onoliko koliko je bilo dovoljno da preživim. 56 dana kasnije vratio sam se u selo u kome me niko nije dočekao jer su mi ubili celu porodicu- rekao je Vučetić.

Informer

On je govorio o tome da postoji mnogo porodica koje su doživele sličnu sudbinu, a koji se sada bore za to da se čuje njihova istina.

-Jako mi je teško sada, kao zreo čovek da shvatim kroz šta sam prošao. Video sam svog brata naslonjenog uz ogradu. Mislio sam da je živ. Pokušao sam da dođem do njega, ali vojnik me je dohvatio i bacio me preko ograde. Jako je teško živet sa znanjem da niko nikada nije odgovarao za te zločine. 3267 ljudi je poginulo i za te zločine niko nikada nije odgovarao. Videli smo da je Hag sud samo za Srbe. Porodice koje su doživele ovakvu tragediju bore se. Istina je samo ta da je ovde počinjen veliki zločin za koji niko nije odgovarao. Laži i propaganda su učinile svoje. Imamo tu etiketu takozvanog genocidnog naroda, ali mi se borimo da na sve načine govorimo istinu- rekao je Brano Vučetić.

Radojka Filipović iz Bratunca ispričala je da je za njenu porodicu četrnaesti decembar 1992. godine bio koban.

-Napadom na selo Bjelovac upali su u našu kuću. Pod komandom Nasera Orića krenuli su da ubijaju redom i staro i mlado i muško i žensko. Nisu birali da li je dete ili starac. Meni je ubijen suprug i svekar. Meni su zarobili svekrvu i jetrvu kao i njenu bebu i devojčicu. Kada su pobili sve što se kretalo, one koji su pohvatali odveli su u bratunačke logore. U kućnom pritvoru Brano je bio sa mojom jetrvom, a moja svekrva je posebnu torturu doživela zato što je po njima "rađala i gajila četnike". Ona je vraćena iz logora nakon 56 dana, ali je vrlo brzo umrla- navela je Radojka Filipović.

Informer

Ona je ispričala i pojedine detalje sa suđenja Naseru Oriću.

-Slušala se samo bošnjačka strana priče i mi smo se organizovali da istina o Srbima izađe na svetlost dana i da zločince sustigne kazna. Krenuli smo od identitetskih pravosuđa, a došli smo do državnih pravosuđa. Mi smo godinama kasnije dobili informaciju da se u tužilaštvu BiH nalaze predmeti vezani za ratne zločine. Naser Orić dobio je na međunarodnom sudu dve godine. Mi smo izgubili veru i u domaće pravosuđe jer oni su prepisali praksu Haškog tribunala. Suđenje Naseru Oriću bila je farsa. On se branio sa slobode, imao je prilike da utiče na svedoke. To je bilo bacanje prašine u oči srpskom narodu. Nama su se smejali u sudu, rugali su nam se i na kraju su dobilli oslobađajuću presudu. Obzirom da smo prošli devedesete godine, nismo se uplašili ni jednog momenta, a ne plašimo se ni sad. Živimo u RS, ona je naša republika. Bez obzira što rade pritiske da mi, milom ili silom napustimo ovaj prostor, ali neće im uspeti- rekla je Radojka Filipović.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod: