Foto: printscreen tvin
Vesti
DEVOJKA OD 20 GODINA MI JE DALA SVOJU JETRU! Neobična priča Lidije Stojanović (34) KOJU MORATE ČUTI! (Video)
Već četiri godine živim sa tuđom jetrom i zato svoj "drugi rođendan" uvek posvećujem nepoznatoj devojci koje više nema, a koja je meni donirala organ. Ona je spasla moj život, bila je dobrovoljni donor organa i beskrajno joj hvala na tome!
Ne razumem antivaksere
Vakcinisala sam se i kao neko kome je život bio ugrožen zaista nikako ne mogu da razumem antivaksere
Ovako za Informer priča Lidija Stojanović (34), inženjer arhitekture iz Beograda, koja je početkom 2018. bila na samoj ivici smrti, a danas, zahvaljujući humanosti porodice preminule devojke, ova prelepa Beograđanka živi novi život punim plućima.
Informer
Za pregovore sa porodicama zaduženi koordinatori
U 40 zdravstvenih ustanova, među kojima je pet transplantacionih centara i 35 donor bolnica, Srbija ima imenovane koordinatore i članove koordinacionih timova!
Koordinatori razgovaraju sa porodicom svaki put nakon dijagnostikovane moždane smrti potencijalnog davaoca organa. Tek ako porodica kaže "da", nastavlja se dalji proces presađivanja organa.
Poziv koji se pamti
Svake godine na dan kada je dobila novu životnu šansu Lidija se javno zahvaljuje svom "anđelu čuvaru".
- Pune četiri godine su prošle otkad je jedna mlada devojka zauvek otišla od svoje porodice, a mene vratila mojoj porodici. Ne znam ko je moj donor, jer po zakonu te informacije ne smeju da se otkrivaju. Samo znam da je to bila devojka od 20 godina, koja je zaveštala svoje organe. I hvala joj na tome. Verujem da njenoj porodici nije bilo lako da donese odluku o transplantaciji, ali zahvaljujući njihovoj humanosti i pristanku, ja sam izlečena, a moj život je spasen. Na neki način ona živi kroz mene - poručuje Lidija.
Informer
Poziv koji se ne odbija i koji je za Lidiju bio jedini spas dobila je u januaru 2018. I dan-danas se jasno seća, kaže Lidija, tog osećaja kada je čula da će biti operisana.
- Zazvonio mi je telefon i to je bio moj poziv! Javili su mi da sam izabrana za operaciju. U isto vreme sam osetila i sreću, i strah, i tugu, ali i olakšanje. Milion pomešanih osećanja... Ali želja za životom bila je mnogo veća od bilo kakvog straha. Operisana sam 20. januara, na Jovanjdan, u Urgentnom centru. Operacija je bila vrlo teška i komplikovana, ali sve je na kraju dobro prošlo. U timu koji me je operisao bili su doktori Branislav Kecman, Bane Olujić, Nataša Petrović, Đorđe Ćulafić i Tamara Alempijević i njima ću večno biti zahvalna - priča ova hrabra devojka i napominje:
Informer
Večno hvala
Pune četiri godine su prošle otkad je jedna mlada devojka otišla od svoje porodice, a mene vratila mojoj porodici
- Tek sam nakon presađivanja organa shvatila koliko sam nekada bila bolesna. Koža mi je danas druge boje, imam više snage, moje noge više nisu otečene. Prosto se osećam zdravo i puno života. Inače, moja životna borba počela je još 2000, kada mi je kao devojčici otkrivena autoimuna bolest jetre. Imala sam sreće da su moju bolest otkrili u ranoj fazi, jer je ona podmukla, često nema simptoma, pa se često prekasno otkrije... Određena mi je terapija i narednih 12 godina živela sam potpuno normalan život, uz, naravno, redovne kontrole. Međutim, 2012. godine došlo je do naglog pogoršanja i napredovanja bolesti i tada sam se prvi put susrela sa terminom transplantacija. Na sreću, na kraju se sve dobro završilo po mene i ja danas živim normalnim životom.
Informer
Život pod maskom
Na pitanje kako je izgledao njen život tokom pandemije korone, s obzirom na to da spada u najugroženiju kategoriju, naša sagovornica otkriva:
- Iskreno, naš ceo život nakon transplantacije izgleda baš ovako, kao život u doba korone. Mi, ljudi kojima su transplantirani organi, nosimo maske, izbegavamo okupljanja, čuvamo se strogo od prehlada i virusa. Osetljivi smo, narušenog imuniteta i ni po koju cenu ne bismo smeli da se razbolimo. Tako da mi ovaj "korona način" života nije bio ni čudan ni nepoznat. Ali straha i zebnje je svakako bilo. Pogotovo na početku, kada je sve bilo još uvek nepoznato. Bez razmišljanja sam se vakcinisala i iz ugla nekoga kome je život bio ugrožen zaista ne mogu da razumem antivaksere i njihove teorije!
Lidija dodaje i da su tokom epidemije transplantirani pacijenti imali ogromnu podršku svojih lekara, koji su im bili na raspolaganju 24 sata - i za savete i preglede, ali i za sam proces testiranja na kovid-19.
Informer
Dr Petrović: Ljudi odbijaju organe zbog korone
Član transplantacionog tima anesteziolog dr Nataša Petrović bila je u operacionoj sali zajedno sa kolegama kada su se borili sa Lidijin novi život. Prema njenim rečima, lekari nakon transplantacije sa pacijentima postanu kao porodica.
- Stalno smo u kontaktu, pričamo o svemu, znamo šta im se dešava, poznajemo njihove porodice. Među njima je bila i naša prelepa Lidija... Njeno detinjstvo je prekinuto bolešću. Sa 12 godina dobila je ozbiljnu hroničnu autoimunu bolest. Detinjstvo je provela po bolnicama i, čini mi se, sazrela pre vremena. Bila je na programu za transplantaciju u Italiji, ali, nažalost, tamo su se stvari zakomplikovale. Na sreću, program je zaživeo i kod nas i Lidija je postala naš pacijent. Urađena joj je transplantacija jetre pre četiri godine, baš na Svetog Jovana - priča naša sagovornica.
Na pitanje koliko je teško raditi u doba korone dr Nataša Petrović odgovara:
- Imali smo problema i zbog kadra koji je bio maksimalno angažovan po kovid-bolnicama, ali i zbog pacijenata koji su bili preplašeni. Kad bismo ih pozvali na operaciju, dešavalo se da zbog straha od zaraze odbiju da dođu na transplantaciju. Prošle godine uspeli smo da uradimo svega nekoliko transplantacija - jetre, bubrega i srca.